Tesla kakvog ne znamo (16): Vek ispred svog vremena
Neobično, ali i veoma impresivno, bilo je zdanje u Kolorado Springsu u kojem je Nikola Tesla obavljao važne eksperimente.
U ovoj svojoj novoj laboratoriji, to je bila velika baraka od oko devet stotina kvadrata, Tesla je, kao glavni "aparat" postavio transformator sa primarom prečnika 15 metara.
U sredini krovne konstrukcije bio je otvor kroz koji je bila podignuta visoka antena, na čijem završetku je bila metalna kugla.
Teslin uveličavajući prenosnik za struju
Kakve je eksperimente izvodio? U laboratoriji je napravio veliku radio-stanicu od 200 kilovata i ostvario bežičnu telegrafiju na daljini iznad hiljadu kilometara.
Uspešno je isprobao i prenos većih količina električne energije bez žica.
Proizvodio je visoke napone do 20 miliona volti i konstruisao specijalan aparat, takozvani uveličavajući prenosnik, pomoću koga je "emitovao" strujne lukove izuzetno visokog napona duge i po sedam i po metara.
Atrakcije radi, pokazivao da je kako svetli lampa i da može da stavlja motore u pogon, takođe bežičnim putem, na daljinu 25-30 kilometara...
Automat ima sve glavne karakteristike živih bića
Prema Teslinom objašnjenju u tom naučno-filozofskom tesktu, "takav automat trebalo je da ima pokretnu snagu, organe za kretanje, organe za upravljanje i jedan ili više organa za osećanje, koji bi isto tako bili prilagođeni da budu osetljivi na spoljne nadražaje.
Zamišljao sam da se takva mašina ponaša kao živo biće, pošto bi imala sve glavne karakteristike živih bića..."
Naučne činjenice i filozofski pogled
Po povratku u Njujork, iz Kolorado Springsa, Tesla je mogao na miru da, uz pomoć svog dnevnika, analizira sve do tada postignute rezultate.
Potvrdu i podsticaj mogao je naći i kod drugih ljudi. Jedan od njih bio je R. A. Džonson, koji mu je sugerisao da za časopis "The Centurdž Magazine", u kojem je bio urednik, napiše članak o najnovijim svojim naučnim rezultatima.
Iako je članak koji je naručen trebalo samo da predstavlja naučni prikaz njegovog rada, Tesla je tome pristupio znatno šire - naučne činjenice smestio je okvir svog filozofskog sistema i pogleda na svet nauke u budućnosti:
"Sa ovim iskustvima začela se kod mene ideja da konstruišem automat koji bi me mehanički predstavljao i reagovao kao što sam činim, samo znatno primitivnije, na spoljne uticaje."
Teslin dnevnik i na srpskom
O toku istraživanja koja je sprovodio u Kolorado Springsu Nikola Tesla je svakodnevno vodio dnevnik.
Rezultate je beležio počev od 1. juna 1899. godine i okončao ih o Božiću 7. januara 1900. godine.
Rukopis ovog dnevnika ima 507 stranica teksta i 193 crteža. Uz to, Tesla je snimio i opisane 63 fotografije.
Dnevnik je pisao na engleskom jeziku, a na srpski je preveden i objavljen tek 1976. godine, u izdanju beogradskog "Nolita".
Mnogobrojne debate i senzacionalne vesti
Tesla je bio potpuno svestan da je pronašao i stvorio nešto novo i veliko. Čak se u stručnim krugovima govorilo o novoj nauci, za koju je predložen naziv teleautomatija. To je nastajala nauka o kontrolisanju kretanja i operacija udaljenih automata.
U dubini duše, međutim, izgledalo je kao da je slutio da ga ne razumeju:
"Mada sam do ovog izuma došao već pre više godina, on je postao poznat široj javnosti tek mnogo docnije, pošto sam ga usavršio. Razume se, izazvao je mnoge diskusije i senzacionalne izveštaje.
Ali, veći deo te javnosti nije shvatio pravi značaj te nove tehničke grane, niti je uočio veliku snagu principa koji joj leži u osnovi.
Koliko mogu da sudim po mnogobrojnim komentarima koji su se tada pojavili, mislim da se smatralo da su zaključci do kojih sam došao neostvarljivi."
Uzdigao Srpstvo
"Čitali smo onaj tvoj članak o Zmaju preveden u 'Srbobranu', a Bog ti dao da si ga onako lijepo i elegantno napisao! Ovo više vrijedi za Srpstvo nego puno velikijeh djela.
Za ovo nekoliko godina otkako ga ti proslavi, poskočilo je Srpstvo u celini pred stranijem narodima, a i Hrvati moraju uvlačiti roge u se. Svakako ne smiju ti reći više da si Hrvat, nego svuda vele, naš dični, naš veliki zemljak...", pisala je sestra Marica bratu o odjeku na koji je naišao njegov članak.
Najambicioznije Teslino delo
Vreme je, međutim, dalo za pravo Nikoli Tesli. Pokazalo se, budući da se njegove ideje zapisane u zaostavštini i danas istražuju, da je svojim naučnim pogledima i pronalascima bio skoro čitav vek ispred svoga vremena.
Uprkos svemu, pa i nerazumevanju i nepoverenju, Tesla je pun elana i još većih planova.
Svoju Svetsku radio-stanicu zamislio je u osvit 20. veka. Ona je tokom dve godine, do 1902, podignuta na Long Ajlendu, u to doba nedaleko od Njujorka. Bilo je to jedno od najambicioznijih Teslinih dela.
Tesla kakvog ne znamo:
(2): U "obećanoj zemlji" Americi
(5): "Rat struja" protiv Tesle
(6): Molbe i zahtevi od rodbine
(8): Motor za Nijagarine vodopade
(11): Najveći događaj u istoriji tehnike
(12): Laboratorija nestala u požaru
Morgan ulaže 150.000 dolara
U finansiranje poduhvata sa izgradnjom Svetske radio-stanice uključio se i Džon Pirpont Morgan, isti onaj koji je već učestvovao u eksploataciji Teslinih pronalazaka iz oblasti polifaznih struja na Nijagari.
Taj industrijalac uložio je na početku u izgradnju Svetske radio-stanice 150.000 dolara.
Tako je na Long Ajlendu već za kratko vreme nikla velika laboratorija od oko 900 kvadrata, koja je iznad zgrade imala toranj visok 50 metara, čija je bakarna kupola bila prečnika 30 metara.
Čitavu ovu velelepnu građevinu projektovao je, prema Teslinim zamislima i potrebama, njegov prijatelj, čuveni arhitekta Stanford Vajt. Ubrzo je laboratorija bila opremljena neophodnim uređajima koje je Tesla specijalno naručio.
