Kako spavanje utiče na našu težinu
Za skladnu liniju nije dovoljno da pazite koliko jedete, već i kada jedete. Bez urednog života nema vitkosti, a jedna od najbitnijih stvari je i kada i kako spavate.
Pojavile su se teorije o tome da je kasno leganje, i ono što grickamo u večernjim satima, prepreka u nastojanju da steknemo vitku liniju. Nedavno objavljena studija istražuje usku povezanost između navika spavanja i telesne težine, i kako vreme leganja u krevet i poslednjeg obroka, utiču na naše kilograme. Istraživači su došli do zaključka da kasno leganje i kasni obroci nisu put do vitkosti.
Ispitanici su bili 52 odrasle osobe: 25 žena i 27 muškaraca. Proveli su sedam dana pod lupom istraživača koji su beležili kada jedu i spavaju. Na kraju su ih podelili u dve kategorije spavača.
Normalnim spavačima polovina sna pada pre pola šest ujutro. Oni zaspu ubrzo posle ponoći i bude se oko osam. Oko polovina ispitanika spadalo je u "normalne spavače". Kasni spavači polovinu sna dostignu posle pola šest. Na počinak su pošli duboko u noć, dosta posle ponoći i probudili su se u kasnijim jutarnjim satima. Ovoj grupi pripadalo je 44 odsto ispitanika.
Kada je reč o prehrambenih navikama, istraživači su uočili dve grupe. Nimalo iznenađujuće, "normalni spavači" i "kasni spavači" bitno su se razlikovali po tome kada i šta jedu tokom dana.
Normalni spavači doručkuju do devet, ručaju oko 13, večeraju oko 19 sati. Svoj poslednji obrok pojeli su do 20 sati i 30 minuta. Kasni spavači prve zalogaje stavljaju u usta oko podneva. Ponovo jedu sredinom popodneva i teško da će večerati pre osam. Svoj poslednji obrok retko obavljaju pre 22 sata.
Istraživači nisu pronašli nijednu prednost navike kasnog obedovanja i odlaska na počinak. Kada se sve uzme u obzir "kasni spavači" manje spavaju - u proseku sat manje svake noći, konzumiraju više večernjih kalorija nego normalni spavači - posebno posle 20 sati, hrane se nekvalitetnije - više jedu brzu hranu, piju više zašećerenih napitaka i u njihovim jelovnicima manje je povrća.
Tako su sve navike kasnih spavača, manjak sna, kasno noćno leganje, više obroka posle 20 sati, svi redom povezani s viškom telesne težine. Najviše doprinose, naravno, večernji obroci.
Još ranije je uočeno da kada manje spavamo naše telo luči hormone koji podstiču apetit, a smanjuju prisutnost hormona koji obaveštavaju o sitosti. Spavanje manje od šest sati u dužem vremenskom periodu povećava šanse za gojenje. Manjak sna smanjuje sposobnost tela da troši kalorije u budnom stanju.
Ovo ne važi samo za odrasle već i na decu, a posebno tinejdžere. Upravo njima je potrebno više sna nego odraslima. A problemi s težinom koji se pojave u ranoj dobi, ponekad traju ostatak života.
