Sve o ishrani koja je zaludela svet: Jedete, a gubite kilograme
Na pitanja: šta podrazumeva hrono ishrana, šta smemo a šta ne smemo da jedemo ako želimo da se zdravo hranimo, o sve popularnijoj LCHF ishrani, za KoDren je dala intervju poznati stručnjak, specijalista anti ejdžing medicine i tvorac hrono ishrane Dr Ana Gifing.
Kada govorimo o hrono ishrani dr Gifing, recite nam šta ona podrazumeva?
- Radi se o programu ishrane koji podržava fiziološku satnicu ljudskog organizma, kako se odgovarajući hormoni i enzimi izlučuju u odgovarajuće doba dana, tako je potrebno u to vreme unositi hranu koja se tada najlakše vari i pretvara u energiju.
Kada i kako je nastala ova metoda?
- Program je proizvod mog višegodišnjeg iskustva i školovanja u najznačajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice u mnogim oblastima Anti Aging medicine, odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja i prevencijom bolesti.
Ideju za ovaj program ishrane dobila sam nakon posete jednoj klinici u Francuskoj koja se bavila mršavljenjem, a zatim sam primenila iste postulate u praksi kod mojih pacijenata. Izvorni program nije davao očekivane i željene rezultate.
Doručak
Koji je najbolji izbor namirnica za doručak?
-U jutarnjem periodu, do 10 sati, aktivnost svih enzima i velike većine hormona je izuzetno velika. Tada je najbolje i najkvalitetnije stvaranje energije u ćelijama. Ukoliko jedemo raznovrsnu hranu za doručak, osećaćemo se najbolje, dakle, žitarice, jaja, šunka, puter ili namaz od humusa uvek mogu biti dobar izbor.
Pri sledećoj poseti istoj klinici, uvidela sam da su naši i njihovi rezultati praktično isti, dakle 37 odsto pacijenata je smršalo, dok kod ostalih nije bilo značajnijih promena.
Zato sam kreirala nešto sasvim novo i već deset godina naš program ishrane daje 100 odsto rezultata kod svih koji ga dosledno primenjuju. Jedini zajednički momenat sa programom dr Delabo (Delabos) je primena fiziološke satnice. Sve ostalo je potpuno drugačije.
Program hrono ishrane dr Gifing ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje težine namirnica i određivanje količina hrane (ovo je osnov starog francuskog programa).
Program ne funkcioniše po principu ograničenja unosa hrane, već po sasvim drugom principu, a to je ishrana po glikemijskom indeksu namirnica, glikemijskom punjenju, kiselo - baznom režimu, hormonskoj ravnoteži namirnica i pravilnom biohemijskom kombinovanju namirnica.
Danas imamo razvijene vegeterijanske, veganske, posne kao i dijetetske režime ishrane za sva poznata bolesna stanja.
I program za dobijanje težine je sve traženiji jer postoji veliki broj ljudi sa manjom telesnom masom nego što je poželjno.
Povišen holesterol, trigliceridi i šećer regulišu se u prvih sedam do deset dana primene individualnog režima ishrane.
Zbog čega je važno da se namirnice biraju u odnosu na doba dana?
- Uveče ne postoji fiziološka mogućnost da se od unetih ugljenih hidrata napravi zdrava energija, dakle, kad se u večernjim satima jedu pica, sendviči, pite, testenina (što je kod nas najčešći obrok), stvaraju se nezdravi metaboliti koji vremenom zatruju organizam i tako se razvijaju brojne bolesti.
Pročitajte još:
* Sve što niste znali o doručku...
* I nutricionisti su verovali u njih: Ovo su najveće zablude u ishrani
Koje kombinacije hrane ne treba praviti?
- Belančevine (meso, riba) ne treba kombinovati sa skrobastom hranom (krompir, hleb, pirinač), ove se namirnice vare u različitim kiselo baznim sredinama, pa ukoliko ih udružimo, najčešće se skrob ne svaruje pravilno i dolazi do nadimanja i pojave gasova.
U poslednje vreme se dosta piše o LCHF ishrani, koje je Vaše mišljenje o ovom načinu ishrane?
- Kao i sve dijete, ovo nije uravnotežen i umeren način ishrane, mi se zalažemo za umerenost, pre svega. Ako unosimo previše masnoća, poremetićemo metabolizam, da ne govorim o tome da mogu preovladati takozvane transmasti, najnezdraviji oblik masnoća, koji direktno povećava faktor rizika za srčani i moždani udar.
Da li smemo koristiti životinjsku mast za pripremanje namirnica?
- Postalo je čigledno da je "starinski“ način pripremanja namirnica ipak zdraviji. Upotrebom raznih biljnih ulja u pripremi namirnica, povećavamo upravo taj najnezdraviji oblik masnoća koji pravi bolesti. prava hladnoceđena ulja su dobra za prelive, nikako za termičku obradu, a životinjska mast toleriše i veće temperature, pre nego što se pretvori u nezdravu. Dakle, bolja je primena ovih masnoća, ali je još bolje biti umeren i u ovoj primeni, pa ih koristiti samo povremeno.
Supernamirnice
U štampi i na internetu se dosta piše o takozvanim super namirnicama, kako hranom možemo usporiti proces starenja i održati vitalnost?
- Dugovečnost zavisi od mnogih faktora, ali je i izbor hrane veoma bitan. Super namirnice postoje, to su brojna zelenolisnata povrća. jaja, voće sa glikemijskim indeksom ispod 25 (bobičasto voće), i drugo.
U hrono ishrani kada je dozvoljeno jesti voće? Da li su dozvoljeni slatkiši i kada?
- Oko 5 sati popodne nastaje prirodan i normalan energetski pad, tada se mogu pojesti slatkiši ili voće, ali definitivno samo ukoliko ne postoji povećanje masnoća u stomačnoj i pojasnoj regiji. Ukoliko ovo postoji, doći će do pojave faktora rizika za nastanak šećerne bolesti, srčanih problema i povećanog krvnog pritiska, pa slatkiše treba izbegavati sve dok se ne normalizuje ovo stanje.
Dosta žena koje imaju preko 30 godina koje posećuju portal kodren.com se žali na to da bez obzira koju dijetu da drže ne mogu da smršaju, šta mislite da je najčešći uzrok toga?
Dijeta nije pravi izbor za mršavljenje, naime, ne postoji čarobni štapić, ma koliko bismo to voleli. Potrebno je suštinski promeniti način života i ishrane, jer je to jedini pravi put u zdravu budućnost i vitkost. Nijedna dijeta nije delotvorna u dužem vremenskom periodu. Poneke dijete daju kratkoročne rezultate, ili ne daju uopšte, a nakon primene, dolazi do neželjenog nagomilavanja i više kilograma.
Koje bi bile vaše generalne preporuke kada je reč o zdravoj ishrani?
Od suštinskog je značaja umerenost, uravnoteženost i raznovrsnost u ishrani. Dobre kombinacije su riba i brokoli ili blitva, meso i karfiol ili spanać, nikako nije dobra kombinacija mesa sa krompirom. Mahunarke (grašak, boranija) treba uvesti u jelovnik, jer imaju zdrava vlakna.
Kako ste Vaš centar prventveno bavi anti ejdž medicinom, šta mislite o resveratrolu jer postoje trvrdnje u inostranoj štampi i neka predavanja na Jutjubu da resveratrol manifestuje antistarosno dejstvo?
-Mi primenjujemo godinama u suplementacijskoj terapiji i ovaj antioksidans, resveratrol je značajno bitan u produžetku životnog veka, ali ne kao jedan sam suplement. On se kombinuje sa ostalim antioksidantima, E vitaminom, C vitaminom, Ubikvinolom, ali i sa imunomodulatorima. Nemoguće je danas postići dobar rezultat samo sa jednim preparatom, previše smo izloženi brojnim toksičnim agensima, tako da je neophodno koristiti kombinaciju od nekoliko preparata, najbolje da su individualno prepisani.
