Manastir Hilandar (15): Trgovac u monaškoj rizi

Hilandar je i pored svih teškoća u doba turske vlasti uspevao da se održi. Tako je polovinom 16. veka imao 200 monaha. I autoritet hilandarskih igumana tokom tog i narednog veka ostao je nepokoleban, naročito kada su na čelu manastira stajali znameniti igumani Filip, Ilarion, Viktor, Gavril i Simeon.

commons.wikimedia.org/S. Matejić

Naročito je značajna ličnost iguman Viktor iz druge polovine 17. veka, koji je ostao zabeležen u istoriji Hilandara po velikim neimarskim poduhvatima.

Kasnije je, za vreme uprave Gavrila i prvih godine igumana Simeona, manastir zapao u velike dugove i krizu, pa je i bratstvo počelo da se osipa.

Presudnu ulogu u spasavanju i uspešnoj obnovi manastira odigrao je brat igumana Simeona, srpski trgovac iz Venecije, koji je još 1662. godine došao u Svetu Goru i živeo kao monah Nikanor. On je na molbu hilandarskog bratstva 1671. prešao u hilandarsku keliju na Spasovoj vodi, gde je ostao duhovnik manastira Hilandara do smrti, narednih petnaest godina.

Ovaj bivši trgovac, koji je obukao monašku rizu, ne samo što je Hilandar bogato obdario, nego mu je isplatio dugove, snabdeo ga knjigama i sasudima za bogosluženje, a sveto mesto Spasovu Vodu obnovio i izgradio u čitavom kompleksu: podigao je iz osnova crkvu Svete Trojice sa kelijama, popravio stare kelije i obdario srpske crkve

Preobraženja i Svetog Save. Zbog svega što je učinio i danas se njegovo ime spominje kao ime drugog ktitora hilandarskog. Hilandar je u to vreme imao najveći broj monaha, čak 800 duša. Nije se ugasila ni briga srpskih patrijarha, episkopa i sveštenstva, o čemu govore njihovi pokloni, knjige i sakralni predmeti.

Neke hronike, četvorojevanđelja, knjige, žitija su srpski patrijarsi, sveštenici, pa i laici donosili često sa toplim svedočanstvima ljubavi i odanosti Hilandaru.