Manastir Hilandar (13): Pod zaštitom sultanije Mare
Srpska vlastela su se pred Turcima, a naročito od završetka Kosovskog boja, povlačila na Svetu goru, dok su mnogi svetogorci bežali u moravsku Srbiju. Padom Carigrada 1453. i Srbije 1459.
godine Hilandar je izgubio vezu sa hrišćanskim zaleđem i svojim posedima, metosima na tlu srpske despotovine.
Knez Lazar Hrebeljanović, sledeći nemanjićku tradiciju, postao je ktitor Hilandara. Poštujući arhitekturu Milutinovog katolikona, Bogorodičinoj crkvi oko 1380. dozidao je spoljnu pripratu, otvarajući vrata svetogorskim arhitektonskim uticajima na moravsku Srbiju. Manastiru su prilagali i Lazareva žena Milica i sin despot Stefan. Hilandar su darivali i Brankovići. U manastiru je živeo i o njemu se starao Nikola Radonja, stariji brat Vuka Brankovića, kao monah Roman i velikoshimnik Gerasim. On je kasnije obnovio manastir Svetog Pavla.
Veliki prilozi i zaštita Mare Branković, kćeri despota Đurđa, priticali su Hilandaru od 1430. skoro do kraja 15. veka. Mara je bila udata za turskog sultana Murata Drugog što je obilato koristila da zaštiti svoju porodicu i otadžbinu. Carigrad je napustila posle Muratove smrti 1451. godine, a po povratku u Srbiju od sultana Mehmeda Drugog dobila je oblast oko Dubočice i Leskovca. Uspela je da dobije imanje u Ježevu u blizini Sera, na tlu današnje Grčke. Bio je to njen izbor budući da se ova zemlja nalazila na putu iz Srbije u Svetu goru, a tu su bila i imanja svetogorskih manastira.
Manastir Hilandar:
To je bilo i mesto gde su svraćali pobožni putnici na svom putovanju do Svete gore, a Mara im je pomagala i pružala odmorište. Njenim zalaganjem su i Vlad Kaluđer i vlaške vojvode, njegovi naslednici, preuzeli ktitorstvo nad Hilandarom. Nešto kasnije, od 16. veka, Hilandar su darivale i moldavske vojvode, a i dalje su priticali darovi rođaka i potomaka Brankovića u Sremu. Poslednji plemići a neposredni srpski ktitori Hilandara bili su Jakšići.
Hodočašće pre bitke
Prvi srpski vlastelin koji je hodočastio Svetom Gorom bio je despot Jovan Uglješa. On je bio darodavac Hilandara, Kutlumuša, Esfigmena i Vatopeda, obnovitelj manastira Simonopetre, graditelj malog manastira Svetog Nikole sa pirgom Makri u Karej. Pred sudbonosne borbe sa Turcima 1371. godine, gde je na Marici poginuo kralj Vukašin Mrnjavčević, obišao je Hilandar i Vatoped.
