I knez Miloš ktitor
Istorija Hilandara je u 19. veku bila puna velikih i dramatičnih potresa, naročito s obzirom na to da je cela Sveta Gora aktivno učestvovala u oslobodilačkim borbama Grka, što je odmah izazvalo i turske odmazde.
Manastir Hilandar
O teškom stanju svedoči i pismo manastirske uprave, od 5. oktobra 1828, upućeno arhimandritu kir-Isaiji, jer je svako zlo koje je tada pretrpela Sveta Gora prošlo kroz njihov manastir, tako da je u njemu tada živelo samo dvadeset bolesnih monaha.
Nešto ranije, 1820, hilandarski monasi obratili su se knezu Milošu Obrenoviću s molbom da im bude ktitor. Te svoje prve veze s manastirom Hilandarom knez Miloš je brzo proširio i na ostale svetogorske manastire, a osobito na Veliku Lavru.
Spor dug 40 godina
Parnice koje je Hiladar polovinom 19. veka vodio za granice svojih poseda na Atosu trajale su punih 40 godina pred sporim turskim sudovima i potkupljivim vlastima. Za to vreme je drevni manastir više puta spasavala pomoć iz Srbije. Velik doprinos za povoljno rešavanje sporova dali su i srpski poslanici u Carigradu da preko najviših turskih vlasti spreče zloupotrebe mesnih turskih činovnika.
Već 20. oktobra 1835. predstavnici svih svetogorskih manastira poslali su srpskom gospodaru zahvalnicu povodom njegovog velikog dara svim manastirima u iznosu od 100.000 groša, što je u to doba bilo pravo bogatstvo.
Taj prvi veći dar Kneževina Srbija je kasnije pretvorila i u stalnu godišnju pomoć. Zanimanje srpske vlade za Hilandar bilo je usaglašeno i sa onim velikim značajem koji je Hilandar postepeno dobijao u srpskim političkim, crkvenim i naučnim krugovima.
Za ove hilandarsko-srpske veze u 19. veku velike zasluge je stekao i arhimandrit Onufrije Popović, rodom Bugarin, koji je sa knezom Milošem uspostavio veze još za vreme grčkog ustanka, kada se 1826. privremeno preselio u Srbiju. Pomoć i zaštitu Kneževine Srbije Hilandar je tražio naročito od 1847, pošto su iskrsli dugi i mučni sudski sporovi oko manastirskih međa.
