Holanđanka koja je volela Srbe (16): Zabranjena istina o Srebrenici

Nek se spremi Kosovo

Otuda su zapažanja holandske humanitarke Jeni Ligtenberg, nastala upravo u vreme spornih događaja u Bosni, dragocena za otvoranje mnogih zabranjenih pitanja.

U belešci od 26. jula 1995. Jeni Ligtenberg je opisala razgovor sa svojim posetiocem, visokim stranim oficirom Unprofora. "Razgovor se okrenuo najnovijim ratnim zbivanjima, o čemu je moj posetilac pričao pun iznenađenja, nemoći i šoka:

- Holandskom bataljonu stavlja se na teret da je enklavu Srebrenica predao Srbima kao poklon, a Srbi su onda navodno hladnokrvno pobili 8.000 Muslimana, o čemu u regiji i u Sarajevu niko ništa ne zna...

Tajni sporazum Amerika-Izetbegović je propao, pa su možda zato lansirane ove lažne optužbe, a javnost ionako veruje u sve što im mediji serviraju. A Srebrenica zapravo nije bila ništa drugo do muslimanska vojna baza iz koje su napadana okolna srpska sela.

Srpska vojska bila je prinuđena da se bori sa znatno brojnijim i nadmoćnijim muslimanskim snagama, koje su bile dobro opremljene najmodernijim naoružanjem dobijenim od Amerike. Onda je muslimanska vojska napustila Srebrenicu i krenula u pravcu Tuzle. Srbi su ušli u grad (Srebrenicu), u kojem je ostalo civilno stanovništvo. Kako se to moglo desiti?! Stvarnost više nije odgovarala unapred pripremljenom scenariju. Da li je (Naser) Orić prevario NATO kad se povukao sa svojom vojskom? Klinton je morao da izmisli rešenje i da optuži Karadžića i Mladića. Sve same pretpostavke! "

Holanđanka koja je volela Srbe:

(1): Htela sam pogled iza scene

(2): Kuće kao mrtvački sanduci

(3): Namerno pucaju na decu

(4): Dečja graja jača od granata

(5): Badnje veče u paklu

(6): Mala Jugoslavija u bolnici

(7): Lažne žrtve Srba na Markalama

(8): Rat u režiji Alije Izetbegovića

(9): Ranjenici na pokretnoj traci

(10): Spasavali nogu, ispustili život

(11): Neću da ponižavam Srbe

(12): Ljudskost nema naciju

(13): "Bljesak" uz blagoslov sveta

(14): Alijin plan za Srebrenicu

(15): Mnogo mrtvih na obe strane

Istog dana, 26. jula 1995, Jeni Ligtenberg gotovo proročki upozorava da će posle sukoba do kojih je došlo u Bosni, isti scenario biti primenjen i na Kosovo.

"Možda Klinton želi da isforsira kraj rata do završetka godine. Trebao mu je još jedan izgovor za NATO bombardovanje. Nadam se da će se jednom razotkriti ove neverovatno prljave radnje. Ubijanja je sigurno i ovde bilo, ali najviše u osvetničkim akcijama, za koje su krive sve tri sukobljene strane, kao i za sukobe u celoj bivšoj Jugoslaviji. Teško je poverovati da su islamisti, svesno i namerno, ubili jednog pripadnika holandskog bataljona. Da li rat postaje opravdanje za zločinačko ponašanje? Posle Bosne, doći će na red i Kosovo, pazite šta vam kažem! A Butros Butros Gali će, danas ili sutra, da bude sklonjen.

Svet se prekasno budi

Potpuno sam poražena i pitam mog sagovornika: 'Kako se ti sa svim tim nosiš?' osećam se bespomoćno. Prekasno je da se svet probudi. Niko ništa nije naučio iz Vijetnama, Somalije, Nikaragve i brojnih drugih prljavih američkih intervencija. 'Dobro je da mi možemo da svedočimo, jednom će nam to uspeti", pokušavam da tešim ovog momka jakog kao medved. Ispričala sam mu o mojim problemima kada sam jasno bila protiv medijske kampanje da se Srbi okrive za rat i kada 1994. godine u Holandiji niko nije hteo da čuje moju priču. Prebacivalo mi se: kako mogu da simpatišem varvare i ubice!? Pre moga ponovnog dolaska na Pale, dok sam bila kod kuće, od jednog nikogovića dobila sam na poklon sekiru da njome ubijem Karadžića, na šta sam mu cinično rekla da je to njegova vizitkarta. Hrabro sam se borila sa svim negativnim i pogrešnim stavovima i ponovo otišla na Pale."

Ispovest oficira iz Unprofora

Jeni Legtenberg je u razgovoru sa pripadnikom plavih šlemova koji je očigledno bio visoko pozicioniran u Unproforu, pa je bio upoznat sa mnogim pojedinostima sa ratom zahvaćenih područja, istakla i ono što je ona saznala o tome šta se zapravo dogodilo u Srebrenici.

"Znaš li šta se zapravo desilo u tom 'bandera trouglu'? Muževi mojih koleginica pričaju da niko, pa ni vi iz Unprofora, nije tamo imao pristup. Niko nije smeo da uđe u to područje. Da li je Izetbegović dozvolio da se tamo ubiju vlastiti ljudi, jer je javna tajna da on to lako radi, posebno kad za to može da optuži Srbe, kao što se više puta desilo u Sarajevu?'. 'Najverovatnije će to da ostane tajna između Amerike i Izetbegovića. Mnogo toga u vezi sa onim što se dešavalo u tom gradu, kao i razlozi tih dešavanja, ostaće nejasni.'

Odgovor je bio vrlo pažljivo sročen, ali neodređen..."
U redu, završili smo razgovor o tome. Menjamo temu, pričam mu o donaciji iz Amsterdama i da će za ta sredstva biti kupljeni lekovi, tako da ćemo naredne zime imati dovoljno antibiotika, neće nam više umirati dijabetičari, a imaćemo pod kontrolom i mnoge druge neprijatnosti vezane za probleme sa želucem i stresom. Posle kiše dolazi sunce, ali ne i za srpski narod; strahujem da za njih nikada neće grejati.

Ispratila sam svog sagovornika do vozila. Dok smo prilazili, pogledao je u oznaku UN na vozilu i prokomentarisao je: "Ujedinjeno ništa", što je bio naš prevod za skraćenicu UN. Ušao je u vozilo, pozdravio se i odvezao. Vratila sam se u svoju sobu; razmišljala sam o tome kako su ovi momci pogodni da budu svedoci istine u budućnosti.

U poslednje vreme, kako se bliži kraj rata, što je i na Palama već javna tajna, sve manje ga razumem i čini mi se da je sve više nervozan. Trudim se da ne pričam ni o čemu što bi ga moglo ugroziti, sigurno ne o bombama koje nas još čekaju; kažem samo da sam imala prijatno popodne.

Sad kad moje sumnje polako postaju stvarnost želim da ostanem obaveštena. Kao obična žena, dobrovoljac, imam pravo i hoću da budem što je moguće bliže istini.