Zašto je stres na poslu tihi i sistematski ubica?
Stres na poslu je jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema današnjice. Svetska zdravstvena organizacija još je pre skoro dve decenije proglasila ga je svetskom epidemijom, a nisu retki ni mediji koji ga proglašavaju kugom 21. veka.
Javlja se kao posledica velikih obaveza i zahteva na poslu, kao i raskoraka između onoga što želimo da uradimo i realnih mogućnosti.
Lekari upozoravaju da stres uzrokuje vrlo ozbiljna fizička i psihička oboljenja kao što su povišeni krvni pritisak, povišeni holesterol, ateroskleroza, moždani i srčani udar, anksioznost, depresija i bolesti štitaste žlezde. Stres uzrokuje pojačano lučenje negativnih hormona čije delovanje štetno utiče na celokupan organizam. Iako se naziva još i tihim ubicom, stres je zapravo vrlo glasan ubica.
Radno mesto koje zahteva 24-satnu spremnost u svakoj situaciji dovodi velikih mentalnih i emotivnih poremećaja, pre svega do gubitka samopoštovanja, koje na kraju završava "pregorevanjem" psihičkog i fizičkog sistema. Istraživanja pokazuju da više od 50 odsto ispitanika zbog stresa pati od glavobolje, loše probave, dijareje, stalnog umora i hronične nesanice. Sličan broj ljudi požalio se da ih stres na radnom mestu čini nestrpljivim, svadljivim i usamljenim, a sve to dovodi do ljutnje, promene raspoloženja i osećaja bespomoćnosti.
Ljudi različito reaguje na stres, ali prva reakcija većine jeste poricanje da imaju bilo kakav ozbiljan problem, koji ih čini nervoznim. Sve to ih iscrpljuje i organizam dovodi do opšte klonulosti, ali i do sve ozbiljnih zdravstevnih problema.
Psiholozi su saglasni da je prvi korak u lečenju i prevenciji priznanje postojanja stresa koji i te kako utiče na njihov svakodnevni život. Nakon toga je potrebno otkriti glavni uzrok stresa. Da li je to loša organizacija, mrzovoljne kolege, obiman i složenost posla, ili odnos sa šefom? Onog trenutka kad prepoznamo glavne uzročnike, lakše ćemo se izboriti s njim, odnosno pronaći rešenje.
Da biste izbegli stresne situacije, važno je naučiti kako i kada reći "ne". Dakle, smanjite tempo, stanite na loptu čim osetite da ste se preforsirali.
Pobedite stres
Nemojte preuzimati na sebe tuđu krivicu. Mnoge osobe imaju sklonost da krive sebe zbog neuspeha celog tima. Međutim, postupke drugih ljudi je gotovo nemoguće kontrolisati i stoga se ne bi trebalo nervirati zbog tuđih grešaka. Bitno je da znate da ste vi sami dali sve od sebe.
