Kraj jednog eksperimenta (3): Dekretom se ne produžava obdanica
Astronom dr Slobodan Ninković kaže da je promena dužine obdanice nešto što se ne možete izbeći.
- Šta god da uradite ne može da bude idealno za čoveka zato što se promena trajanja obdanice na našim geografskim širinama, za razliku od ekvatora gde je stalno ravnodnevnica, i te kako oseća i to ne možete da promenite. Uzmite Stokholm, grad na severu Evrope, da li oni mogu da promene to što će u decembru noć trajati i 20 sati, a u julu obrnuto. To ne možete da promenite kako god vam glasila direktiva za ukazno vreme - kaže dugogodišnji naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu.
I kada je reč o dilemi da li da se za stalno zadrži zimsko, astronomsko, ili letnje računanje vremena, Ninković kaže da idealnog rešenja nema i da se to razlikuje od zemlje do zemlje. Za one zemlje koje su bliže zapadnim dužinama bolje je letnje računanje vremena, dok je, prema mišljenju našeg sagovornika, za Srbiju bolje da se vrati zimskom računanju, koje je prirodno - astronomsko.
- Kada bi ostali na letnjem vremenu onda bi oko Nove godine u Beogradu sunce izlazilo u 8 časova i 15 minuta, a zalazilo bi oko 17 časova. Neki kažu da je to bolje, da je po podne duži dan, a neki opet da je bolje kada sviće ranije.
Ukoliko bi se za stalno vratili zimskom računanju onda bi u srpskoj prestonici na kraju decembra svitalo u 7.15, ali bi mrak počeo da pada već oko 16 časova - objašnjava naš sagovornik.
Možda bi bolje bilo da se umesto pomeranja kazaljki, pomera satnica radnog vremena, kao što je bio slučaj u godinama posle Drugog svetskog rata kada je radni dan leti počinjao ranije, a zimi sat vremena kasnije.
Dr Ninković nam je ispričao kako je Francuska upisala sebe u srednjoevropsku zonu, iako osim manjeg dela njene istočne teritorije, geografski njoj ne pripada. On veruje da se to desilo zato što Francuzi nisu želeli da budu u istoj vremenskoj zoni sa Velikom Britanijom, svojim večitim takmacom i zemljom kojoj je pripala privilegija da nulti podnevak od kojeg se računaju vremenske zone, bude u Griniču, malom mestu kraj britanske prestonice, umesto u okolini Pariza.
- Ne drže se svi zonskog vremena. U Madridu je, recimo, satnica kao i u Beogradu iako realno ne pripadamo istoj vremenskoj zoni.
Zonsko vreme je uvedeno pred kraj 19. veka na inicijativu SAD kako bi se izbeglo da se svako mesto upravlja prema svom mesnom vremenu.
- Kada bi časovnike upravljali prema mesnom vremenu, kada krenete iz Beograda na zapad, recimo u Loznicu, morali ni da pomerite kazaljke za nekih pet-šest minuta. Da bi se to izbeglo, uvedeno je da se cela zemaljska kugla podeli na 24 vremenske zone. Za nulti podnevak geografske dužine je uzet Grinič. Jedna vremenska zona obuhvata po 15 stepeni levo, odnosno desno od Griniča, i u njoj je satnica identična - napominje Ninković.
Franko se ravnao prema Hitleru
Da su čovek, tačnije politika udešavali računanje vremena prema svom nahođenju, a nekada i kapricu, govori i priča od pre Drugog svetskog rata kada je diktator Francisko - Franko Španiju uveo u srednjoevropske vreme kako bi njegova fašistička država bila u istoj vremenskoj zoni kao i Nemačka i Italija, takođe fašističke tvorevine. Kako tada, tako i danas, Španija je ostala u istoj vremenskoj zoni iako, kako konstatuju stručnjaci, ni jedno njeno mesto ne bi moglo da pripada toj zoni kada se gleda geografska dužina na kojoj se nalazi ova pirinejska država.
- Susedni Portugal je tako jedan sat iza njih, kao i Velika Britanija, mada bi oni trebalo da budu kao Irci, jer su sasvim na zapadu Pirinejskog poluostrva - kaže dr Ninković.
