Kraj jednog eksperimenta (1): Kazaljke i mozak pomerale
Mnogi su se podsmevali ruskom predsedniku kada je dekretom ukinuo takozvano letnje računanje vremena, da bi ovih dana Evropska komisija donela istu odluku o kojoj treba da se izjasne države članice do aprila 2019.
Jedan eksperiment polako odlazi u prošlost. Evropska komisija (EK) predložila je ove nedelje da se ukine pomeranje časovnika, a da se državama članicama da sloboda da "jednom za svagda" odluče da li žele da trajno primene letnje ili zimsko računanje vremena.
- Pomeranje sata mora da prestane. Države članice bi same trebalo da odluče da li će njihovi građani živeti u letnjem ili zimskom vremenu. To je pitanje supsidijarnosti. Očekujem da će Parlament i Savet deliti ovaj stav i naći rešenje koje funkcioniše za naše unutrašnje tržište. Ponestaje nam vremena - pomalo dramatično najavio je odluku predsednik Komisije Žan Klod-Junker.
Države članice treba do aprila 2019. da se izjasne da li planiraju da trajno usvoje letnje ili zimsko računanje vremena, da li im je važnije da se spremaju za posao po danu ili da im se deca sa popodnevne nastave vraćaju dok još traje obdanica. Poslednji put kazaljke bi morale da budu pomerene u skladu sa letnjim računanjem vremena u nedelju, 31. marta 2019. godine, a nakon toga zemlje članice koje žele da se trajno prebace na zimsko računanje i dalje bi mogle, i to poslednji put, da pomere sat u nedelju 27. oktobra.
Đaci će se vraćati po mraku
Fizičar Slobodan Bubnjević, urednik portala Nauka kroz priče, iznosi razloge zašto Srbiji odgovara ukazno vreme.
- Ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla. Tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka Dnevnika 2, budući da 20. juna mrak pada u 19.27. Đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se praktično cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku. U najtoplijim danima na početku jula, sunce bi izlazilo pre četiri sata ujutru i u vreme kad ustajemo, oko sedam sati, temperatura vazduha bi već bila visoko iznad 30 stepeni - neki su od argumenata u prilog promene časovnika dva puta godišnje.
Posle tog datuma, sezonsko pomeranje sata ne bi više bilo moguće. Drugim rečima, nema više pomeranja kazaljki dva puta godišnje, jer će tzv. ukazno vreme na celoj teritoriji EU biti ukinuto. Da bi predlog Komisije stupio na snagu, promenu moraju da podrže vlade svih 28 članica Unije i Evropski parlament (EP). Procena je da će EP to učiniti možda još u ovom mandatu, jer je upravo inicijativa da se prekine sa praksom pomeranja časovnika i potekla iz ove institucije.
Prvo je grupa konzervativnih poslanika inicirala promenu, da bi februara ove godine EP usvojio rezoluciju u kojoj se Komisija poziva da promeni postojeće regulative ukoliko detaljna analiza pokaže da pomeranje kazaljke u martu i oktobru ima negativne efekte po "ljudsko zdravlje, poljoprivredu i sigurnost u saobraćaju". Prvobitno nametnuta promena računanja satnice uvedena je da bi se ostvarile uštede u energiji, ali su istraživanja koja su izvršena na traženje Brisela pokazala da je korist u tom smislu veoma mala.
A šta će uraditi Srbija? Kao država kandidat za članstvo u EU, ona će slediti odluku Brisela. Drugim rečima, ako EU odluči da sadašnji letnji položaj kazaljki bude zadržan za stalno, tako će biti i kod nas. I obrnuto, ako zimsko vreme bude prihvaćeno kao jedino, onda će tako biti i u Srbiji.
Stručnjaci kažu da s obzirom na geografski položaj, Srbiji najviše odgovara varijanta da se za stalno uzme letnje računanje vremena, što ima i najviše šansi da se desi. Naime, u pomenutoj evropskoj onlajn anketi ljudi su se izjasnili da za stalno ostane letnje računanje vremena. U tom slučaju, kada se ranije budimo, dnevnog svetla je više i na taj način se obezbeđuju uštede u poljoprivredi i školama. Dok se konačna odluka ne desi pripremite se da poslednje nedelje oktobra kazaljku na satu sa tri časa pomerite na dva posle ponoći i tako se vratite prirodnom, astronomskom računanju vremena.
Anketa sa 4,6 miliona ljudi
Rekordnih 4,6 miliona ljudi učestvovalo je u onlajn anketi, a više od 80 odsto anketiranih se izjasnilo da se ukine pomeranje satova na proleće i jesen. Od onih koji su priželjkivali ukidanje pomeranja sata, većina želi da prebaci sat na letnje vreme, odnosno dva sata unapred u odnosu na vreme po Griniču.
Anketu je finansirala Evropska komisija, trajala je od juna do sredine avgusta i mada nije obavezujuća, biće temelj za odlučivanje. Pokazalo se da nijedno izjašnjavanje nije toliko animiralo Evropljanje kao ovo o mogućnosti da se prekine sa pomeranjem kazaljki.
