Političari i društvene mreže (4): Lajkovi za ekstremne stavove
Rat na društvenim mrežama. Ko je kome "spustio", ko je koga nadmudrio, ismejao, ponizio, raskrinkao, razgolitio? Ko je viralni pobednik, a ko gubitnik u virtuelnom svetu političkih okršaja? I već unapred svako ima svoj odgovor, jer se većina korisnika drži naloga svojih istomišljenika na društvenim mrežama.
Kada se protivniku replicira na svom Tviter nalogu, onda se to čini sa pojačanom retorikom. Što teže reči, to veći odjek u internet zajednici.
Još je Istok Pavlović, predavač Digitalnog marketinga na Fakultetu za medije i komunikacije Singidunum i pi-ar u kompaniji Frame iz Silicijumske doline u San Francisku, konstatovao da "odmereno i društvene mreže nikako ne idu zajedno".
- U političkom marketingu na društvenim mrežama više nije bitno samo biti prisutan. Danas je mnogo bitnije kakva se poruka šalje i na koji način - napisao je u jednom svom komentaru čovek koji je svojevremeno proglašen najuticajnijim blogerom u Srbiji.
Političari i društvene mreže:
Analizirajući kako je Donald Tramp sa ekstremnim stavovima postao dominantan na društvenim mrežama u vreme predsedničkih izbora u SAD 2016, Pavlović je uočio da su u Srbiji po istom principu vetar u jedra od društvenih mreža dobili Saša Radulović i Vojislav Šešelj.
- Radulović, koji poput Sandersa predlaže "reset" kompletnog sistema u Srbiji, i Šešelj, koji je kao i Donald Tramp shvatio suštinu društvenih mreža. U oba slučaja, dakle, radi se o ekstremnim stavovima. To je vest. To će se postavljati i lajkovati - kaže Pavlović.
Nesumnjivo je da društvene mreže u srpskoj verziji mogu da izbace nekog neočekivanog dobitnika u izbornom procesu, da ga učine vidljivim i omoguće prelazak cenzusa, ali za ostanak u političkoj areni potreban je i rad na terenu. Agitacija među opipljivim, a ne samo virtulenim sagovornicima. Na primeru Saše Radulović i njegovog pokreta Dosta je bilo vidimo kako vešto korišćenje interneta u političkoj komunikaciji nije dovoljno, pa bivšeg ministra privrede sada više pamtimo po nastupu sa gitarom i pesmom "Pada vlada" u srpskom parlamentu, nego po tvitovima.
- Imajte u vidu da ne više od pet odsto građana Srbije donosi odluku za koga će glasati na osnovu onoga što mu sugerišu društvene mreže, odnosno oni profili koje posećuje - kaže Cvijetin Milivojević.
Prema mišljenju ovog bivšeg novinara, a sada direktora agencije koja se, između ostalog, bavi i političkim marketingom, društvene mreže u Srbiji ne mogu da stvore kritičnu masu neophodnu za korenite promene.
