Nestanak srednje klase (3): U Trst na sladoled
Definicija srednje klase bila je mnogo drugačija u "zlatno doba" socijalizma, kad se veliki broj žitelja bivše Jugoslavije dičio tom titulom. Tada je prosečan samoupravljač od svoje plate mogao da živi na visokoj nozi za evropski prosek - mogao je da letuje u Makarskoj, da zimuje na Kopaoniku i Jahorini, podiže vrlo povoljne kredite, stanove je čekao na rang-listi, do kola dolazio bez problema...
Nisu postojale vize, a u to vreme se "u Mađarsku išlo na palačinke, a u Trst na sladoled" - sećaju se starije generacije.
Ekonomisti se slažu da je kraj sedamdesetih bio zlatno doba u našoj ekonomskoj istoriji. Davne 1979. godine prosečan Srbin imao je dohodak kao prosečan Nemac ili Francuz, samo 23, odnosno 24 godine ranije. Učiteljica iz Beograda imala je tada veću kupovnu moć od svoje koleginice u Madridu ili Atini.
Da se najbolje živelo u vreme socijalizma smatra 81 odsto građana, dok je najveće poverenje u društvene institucije zabeleženo za vreme vladavine Josipa Broza Tita, pokazali su rezultati istraživanja "Kako građani Srbije vide tranziciju od socijalizma u kapitalizam".
Po pitanju životnog standarda, najvišu ocenu - četvorku dobio je standard u vreme Tita, dok se standard u Miloševićevo vreme, izuzimajući hiperinflaciju i ovaj danas, po mišljenju građana, veoma malo razlikuje.
U SFRJ se sve znalo: kada neko završi fakultet odmah je spadao u srednju klasu, jer je dobijao bolje plaćen posao. Materijalno su ljudi bili nezavisni, a društveno su imali mnogo veći uticaj, bili su prisutni u medijima i njihovo mišljenje je bilo poštovano, mogli su sebi da priušte zimovanje, letovanje i dva solidna automobila.
