Druga strana olimpijske medalje (2): Čovek s maskom
Odluka o suspenziji Olimpijskog komiteta Rusije bila je samo nastavak višegodišnjeg procesa koji korene "vuče" još sa prošlih Igara, u Sočiju 2014. Afera je buknula tokom 2016. godine, kad je kanadski profesor prava Ričard Meklaren objavio rezultate istrage, koju je inicirala Svetska antidoping agencija (WADA) posle priznanja nekadašnjeg šefa Antidoping laboratorije Rusije Grigorija Rodčenkova da je država organizovala sistemski doping tokom pomenutih zimskih nadmetanja u Sočiju.
Navedeno je kako su laboratorije u tom gradu i Moskvi štitile problematične ruske sportiste u okviru državnog doping sistema, koji je kontrolisalo i nadgledalo ministarstvo sporta, uz pomoć ruske tajne službe.
Takođe, istaknuto je i da je više od hiljadu ruskih sportista učestvovalo u procesu zamene uzoraka ili da je imalo koristi od toga u zimskim i letnjim olimpijskim sportovima na takmičenjima koja su održana u Rusiji, kao i da je sistem povlačenja pozitivnih uzoraka ustanovljen 2011. i da je trajao do avgusta 2015. godine.
Uzorci na "ledu"
Na nedavno završenim ZOI otkrivena su ukupno četiri slučaja dopinga.
Inače, MOK čuva uzete uzorke čak 10 godina, kako bi moglo i naknadno, novim metodama, da se otkrije eventualno varanje.
Ni u Rusiji nisu negirali postojanje dopinga, ali su istakli da država s tim nema veze. Posle tamošnje istrage, prošle jeseni, zvaničnici su svu krivicu svalili na Rodčenkova. Oni su utvrdili kako je lično delio nedozvoljene supstance sportistima i trenerima, ne upozoravajući ih na njihovu problematičnost, kao i da je zatim uništio testove sportista i optužio Rusiju da je sprovela program dopinga u nameri da prikrije svoje kriminalne aktivnosti.
Oskar za "Ikarusa"
Tema dopinga ruskih sportista bila je zapažena i na dodeli Oskara, nagrada Američke filmske akademije, početkom ovog meseca. Film "Ikarus", autora Brajana Fogela, dobio je ovo prestižno priznanje za najbolji dugometražni dokumentarac.
Bivši direktor Antidoping laboratorije Rusije Grigorij Rodčenkov rođen je u Moskvi 24. oktobra 1958. godine, a na čelo te institucije je došao sredinom prošle decenije. Nekada je bio sportista, poput njegove rođene sestre Marine, trostruke svetske atletske šampionke, sa kojom je bio predmet optužbi u 2011. godini zbog prometa nedozvoljenih supstanci za ruske sportiste i potom prikrivanja pozitivnih testova.
Od Rađena do Ane
Antidoping agencija Republike Srbije je saopštila da je u 2017. godini ukupno 13 naših sportista palo na antidoping testu. U Srbiji je otkriveno deset slučajeva (po dva u američkom fudbalu, džudou i bodibildingu, a po jedan u hokeju na ledu, sambou, tekvondou i ragbiju 13), a tri na međunarodnim takmičenjima (po jedan iz bodi bildinga, vaterpola i odbojke). Takođe, zabeležena su i dva slučaja dopingovanja konja.
Najsnažnije je odjeknuo "slučaj" odbojkašice Ane Antonijević, koja je bila pozitivna na klenbuterol prilikom testiranja na Gran priju u Kini, baš kao i Italijanka Mirijam Silja. Međutim, dokazano je da je njihov pozitivan rezultat posledica konzumiranja kontaminiranog mesa u hotelu u kome su bile smeštene reprezentacije.
Iz ranijih godina, kad je reč o srpskim sportistima, najviše medijske pažnje su izazvali slučajevi trofejnog vaterpoliste Nikole Rađena, koji je morao na dve godine iz bazena jer je bio pozitivan na kokain, kao i Viktora Troickog, koji je kažnjen zbog kršenja antidoping pravila. On je dobio 12 meseci zabrane igranja, iako nije imao pozitivan uzorak, a pokušavao je da objasni da je osoba koja je bila nadležna za kontrolu dozvolila da se uzimanje krvi odloži za jedan dan pošto mu nije bilo dobro.
Obojica su, u međuvremenu, nastavila svoje profesionalne karijere.
Kako bi izbegao hapšenje, Rodčenkov je pokušao samoubistvo i bio je hospitalizovan. Na suđenju je njegova sestra osuđena na godinu i po dana zatvora, dok je on oslobođen optužbi, navodno u zamenu za učestvovanje u državnom doping programu za Igre u Londonu 2012. i Sočiju 2014. godine.
Gresi Maradone
Doping nije zaobišao ni fudbal, a slučaj koji se smatra najvećim jeste legendarnog Argentinca Dijega Armanda Maradone, koji je "pao" u dva navrata. Na Svetskom prvenstvu u SAD 1994. bio je pozitivan na efedrin i zbog toga je dobio godinu i po dana kazne. Prethodno, već je bio "na hlađenju" 15 meseci jer nije prošao doping test dok je igrao za Napoli 1991. kad je bio pozitivan na kokain.
Rodčenkov, koji poslednjih godina boravi u SAD, nedavno je dao intervju za Bi-Bi-Si, na tajnoj lokaciji i sa maskom na licu pošto se nalazi u programu zaštite svedoka. Tom prilikom je istakao da strahuje za svoj život.
- Tadašnji ministar sporta Vitalij Mutko bio je upoznat o svemu što se događa i raportirao je direktno predsedniku Vladimiru Putinu. Mutko mi je sam rekao da to radi. Putin je demantovao, ali to je uobičajena situacija - rekao je tada Rodčenkov, a vezano za ZOI u Sočiju.
Dodao je i da je upoznat i sa dopingom u Velikoj Britaniji, da je "svestan ekstremno sumnjivih slučajeva u britanskom sportu".
Jelena ne može, Darija može
Dvostruka olimpijska šampionka u skoku s motkom Jelena Isinbajeva posebno je bila razočarana odlukom Međunarodne atletske federacije (IAAF) da ne dozvoli ruskim atletičarima da nastupe na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Odnosno, na kraju se na takmičenju našla jedino skakačica udalj Darija Klišina.
- WADA i MOK nemaju nikakve dokaze protiv mene, kao ni IAAF. Potpuno sam čista i iskrena, a moja karijera to i potvrđuje. Jedini problem zbog kojeg nisam u Riju je činjenica da poslednje dve godine živim i treniram u Rusiji. Bože, to je tako smešno. IAAF nema ništa da prijavi protiv Darije Klišine, kao ni protiv mene, ali Darija će nastupiti u Riju jer je tri godine živela i trenirala u SAD - napisala je Isinbajeva na svojoj stranici na "Instagramu" na početku Igara u Brazilu 2016.
