Druga strana olimpijske medalje (1): U raljama dopinga i politike
Olimpijskom komitetu Rusije ukinuta je suspenzija Međunarodnog olimpijskog komiteta i tako mu je vraćen ravnopravan status s drugim zemljama članicama ovog pokreta.
Ova objava predsednika tamošnje olimpijske kuće Aleksandera Žukova došla je nedugo posle spuštanja zavese na takmičenje u Pjongčangu, na kojem su sportisti iz te zemlje osvojili 17 medalja (dve zlatne, šest srebrnih i devet bronzanih), a posledica je rezultata testova ruskih sportista pošto su, osim dva sporna slučaja, skoro svi bili - negativni.
Na taj način je stavljena tačka na proces koji do sada nije viđen u istoriji olimpijskog sporta. Rusija je suspendovana sa Zimskih igara u Pjongčangu, a "čisti" sportisti su, ipak, dobili priliku da se nadmeću kao "olimpijci iz Rusije", bez bilo kakvih obeležja države iz koje dolaze.
Kazna i za čiste sportiste
42 olimpijske medalje su oduzete ruskim sportistima u ovom veku
Kad god je reč o temi poput ove, naravno, pojavljuju se i one iz politike, "teorije zavere"... Ovaj put je nametnuto pitanje da li je suspenzija Olimpijskog komiteta Rusije, iako se o sistemskom dopingu određenih država pričalo i ranije, izabrana zbog aktuelnog trenutka u međunarodnim odnosima ili su se, jednostavno, tek sada stekli uslovi da se sistemski doping dokaže i kazni na adekvatan način.
I, takođe, ostalo je pitanje da li su oni koji nisu prekršili pravila morali da budu kažnjeni odsustvom njihove zastave i himne ili zabranom takmičenja. Koliko to zna da bude teško, uostalom, osetili su i naši sportisti, koji su se, zbog sankcija Ujedinjenih nacija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Barseloni 1992. takmičili bez simbola tadašnje države ili bili totalno isključeni - u kolektivnim sportovima.
- Drago mi je što me je MOK prepoznao kao čistog sportistu, što i jesam. Ali, tužna sam što više od polovine tima u brzom klizanju nije dobilo poziv za ZOI, onih u koje ne sumnjam. Kao sportista i kao građanin veoma negativno sam dočekala odluku MOK da se Rusija takmiči na ZOI pod neutralnom zastavom. Bez obzira na to, bila sam spremna da branim čast i po ovim diskriminatorskim i degradirajućim uslovima. Ali, u januaru smo saznali da više od polovine tima u brzom klizanju neće moći da se takmiči. To je značilo da se sve moje nade da ću se naći na olimpijskom postolju neće ostvariti jer je sport postao samo valuta za potkusurivanje u prljavoj političkoj igri - rekla je ruska šampionka u brzom klizanju Olga Graf, dvostruka bronzana sa Igara u Sočiju 2014. u obrazloženju odustajanja od takmičenja u Pjongčangu.
Bah: Uvek će biti pokušaja varanja
Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah na kraju Zimskih olimpijskih igara u Južnoj Koreji rekao je da je zadovoljan kako su prošla nadmetanja u Pjongčangu i da dva slučaja ruskih sportista "nisu nikakav nagoveštaj sistemskog dopinga", već "slučajevi nemara". Tada je nagovestio ono što se kasnije dogodilo, da će biti skinuta suspenzija ukoliko ne bude novih pozitivnih nalaza.
Takođe, naveo je da način ponašanja prema Ruskom olimpijskom komitetu nije obrazac za budućnost jer se nada da takvog skandala više neće biti.
- Uvek ćemo imati pozitivne testove, u pogledu svake države. Borba protiv dopinga nikada neće biti završena. Sve dok budemo imali ljude koji se takmiče jedan protiv drugog, uvek će biti nekog ko će pokušati da vara. U našem društvu imamo zakone stare hiljade godina protiv krađe i pljačke, ali i dalje postoje i krađa i pljačka - rekao je Bah tom prilikom.
Tako suspenziju tumače i predstavnici ruskih državnih organa, a još 2016. godine tadašnji predsednik Odbora za spoljne poslove ruskog parlamenta Aleksej Puškov je rekao da je zabrana ruskim atletičarima da učestvuju na OI u Rio de Žaneiru politička odluka.
- Ta zabrana je čin političke osvete Rusiji zbog njene nezavisne spoljne politike. To je pobeda besa nad sportom - rekao je tada Puškov.
Sudbinu atletičara su kao kolektiv u Brazilu doživeli i dizači tegova, dok su u ostalim sportovima diskvalifikacije bile pojedinačne. Takođe, zabranjeno je učestvovanje celom timu Rusije na Paraolimpijskim igrama koje su potom održane u istoj zemlji.
- Ne možemo da prihvatimo diskriminaciju naših sportista koji su apsolutno čisti. Ovo je dobro planirana kampanja koja je usmerena na naše sportiste i uključuje dvostruke standarde i koncept kolektivnog kažnjavanja, koji nema nikakve veze s pravdom i osnovnim pravnim normama - rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin, prilikom prijema koji je organizovao pre Igara.
Goldmanova dilema
I dok su oni predstavljali neke od brojnih glasova iz te zemlje koji su govorili o "prljavoj političkoj igri", zbog toga što su zabrane uticale i na one koji nisu bili pozitivni na nedozvoljene supstance, iz Svetske antidoping organizacije (NjADA) ni tada, ni danas uopšte nisu želeli da razgovaraju na takav način. Ova institucija je, inače, tokom prethodnih godina izdejstvovala da Međunarodna atletska federacija (IAAF) zabrani učestvovanje tamošnjim predstavnicima u "kraljici sportova", a kao razlog je naveden "sistematski doping i ukorenjena kultura varanja".
Kad se pogleda statistički na najvećoj sceni, na Olimpijskim igrama, najviše medalja je naknadno, zbog dopinga, oduzeto u atletici i dizanju tegova, a ubedljivo na prvom mestu po broju oduzetih odličja su sportisti iz Rusije. Najzvučnije u 21. veku su odjeknuli skandali vezani za njihove atletičare, potom i za takmičare u zimskim sportovima. Naravno, daleko od toga da je doping "specijalitet ruske kuhinje", odnosno da ga nema na drugim mestima, ali je upravo slučajevima njihovih sportista poklonjeno najviše pažnje u ovom veku.
Uostalom, primera je mnogo i na drugim stranama sveta i to je nešto što, nažalost, ide zajedno sa sportom. Primera radi, tu su slučajevi iz atletike poput Merion Džons i afere laboratorije BALCO iz San Franciska, Amerikanaca Džastina Getlina i Tajsona Geja, kanadskog sprintera Bena Džonsona... Pritisak je veliki, a mnogi su za slavu spremni da rizikuju sve, pa i ono najvrednije - zdravlje. Odavno je poznata Goldmanova dilema, istraživanje koje je pokazalo da bi veliki broj sportista koristio nedozvoljena sredstva koja garantuju veliki uspeh čak i po cenu da prouzrokuju smrt u roku od pet godina. Toga će, nažalost, biti i dalje.
