Čime bi se tukle velike sile (2): Sudar titana
Glavni rivali u pretpostavljenom trećem svetskom ratu jesu SAD i Rusija. Analitičari uglavnom smatraju da su u stanju da jedna drugu satru s ostatkom planete u roku od 35 minuta. Time poređenje konvencionalne snage armija ovih sila gubi na značaju, ali je i nepouzdano, s obzirom na to da Rusi u sovjetskom maniru ne daju potpune informacije o svom naoružanju.
Oči uprte u Peking
Međutim, ako se uzmu podaci koji se o Rusiji objavljuju na Zapadu, dobija se relativno izjednačen odnos snaga, što je zaprepašćujuće budući da SAD imaju vojni budžet od 612 milijardi dolara, a Rusija 76 milijardi.
TEŠKI LOVAC |
||
F15 C | SU27 SM3 | |
Maks. brzina (km/h) | 2.145 | 2.450 |
Dolet | 1.750 | 1.500 |
Oružje | 6.000 kg | 4.000 kg |
U pojedinim parametrima Rusija čak prevazilazi Ameriku. Ali, SAD dominiraju po broju saveznika, dok bi u slučaju rata na strani Rusije istupila jedino Kina, koja ima najbrojniju armiju sveta.
Naime, Peking se oslanja na rasprostranjeno mišljenje u Rusiji da bi Moskva morala da se uključi u slučaju atomskog rata tehnološki nadmoćnih SAD s Kinom, kako se globalni balans sila ne bi promenio u korist Zapada.
Ali, iz istog razloga ni Kina ne bi mogla da ostane po strani iako nije formalni saveznik Rusije.
Nebo u plamenu
Ratno vazduhoplovstvo SAD zbog broja aviona u Rusiji se ocenjuje kao "grozna sila". Ipak, u stvarnosti SAD raspolažu sa oko 5.500 borbenih aviona, od toga oko 2.000 armijskih na bojevom dežurstvu.
Baš zato je prošle godine komandant američkog ratnog vazduhoplovstva general Dejvid Golfejn primetio da je Rusija prebrodila jaz u tom vidu vojske. Naime, u statistiku američkih aviona ulazi i oko 7.000 transportnih letelica, neophodnih ovoj armiji razbacanoj po bazama u svetu, kao i letelice Nacionalne garde i mornarice.
OSNOVNI TENK | ||
Abrams SEP | M72 B3 | |
Maks. brzina (km/h) | 67 | 60 |
Masa (t) | 63 | 45 |
Snaga motora (ks) | 1500 | 840 |
Kalibar topa (mm) | 120 | 125 |
Posada | 4 | 3 |
Ali, transportna avijacija obezbeđuje SAD mobilnost, odličnu logistiku i održavanje baza u bojevoj gotovosti. Rusi priznaju da u tome zaostaju, ali su 2016. izbili na prvo mesto u svetu po tempu obnavljanja vazduhoplovstva. Do 2020. godine u upotrebu treba da uđe još 600 novih borbenih aviona, što bi uz oko 1.600 postojećih zaostatak u odnosu na SAD trebalo da smanji na do 15 odsto.
RAKETNE KRSTARICE (KLASA) |
||
Tikonderoga | Atlant | |
Dužina | 173 | 186 |
Maks. brzina | 59 | 61 |
Autonomija (km) | 11.000 | 15.000 |
Posada | 390 | 485 |
Pri tom je Rusija u prednosti što ne namerava da vodi ratove na drugom kraju planete, pa im to omogućava veću koncentraciju u svetskim regionima na koje izlazi. U tome im pomaže činjenica priznata Amerikancima da imaju protivvazdušnu odbranu osnaženu kompleksima S400 i S500 koja je za koplje iznad svih svetskih analoga. Tako bi se eventualni sukob u vazduhu dogodio u evroazijskom prostoru ili kod samih ruskih granica gusto pokrivenih PVO sistemima.
Na talasima i pod vodom
Mornarica SAD daleko prevazilazi rusku u broju brodova i bruto registarskih tona. Osim toga, Rusija nema jedinstvenu obalu i flotu, već izlazi na dva okeana i dva mora. SAD su dominantne po broju nosača aviona i helikoptera, krstarica, razarača i fregata. To nameće Rusiji defanzivno ponašanje na svetskom okeanu, osim kada je reč o podmornicama.
Obe zemlje imaju po 14 atomskih podmornica i zamenjuju ih novim. Međutim, smatra se da su ruske kvalitetnije i sedam od njih je naoružano krilatim raketama, dok je kod Amerikanaca to slučaj s četiri podmornice.
Pri tom, SAD imaju mnogo više podmornica sposobnih da rešavaju širok spektar zadataka, a Rusija to nadoknađuje dizelašicama za zatvorena mora koje su po kvalitetu prestigle evropske, nekada najbolje na svetu.
NUKLEARNA TRIJADA | ||
SAD | RUSIJA | |
Strateški bombarder | B1-B | TU160 |
Maks. brzina (km/h) | 1.300 | 2.000 |
Dolet (km/h) | 8.125 | 10.500 |
NAORUŽANJE BOMBE BOMBE, RAKETE X15 i X55 | ||
Strateške podmornice | Ohajo | Borej |
Dužina (m) | 171 | 160 |
Maks. dubina (m) | 550 | 480 |
Brzina pod vodom (km/h) | 46 | 54 |
Naoružanje | Rakete Trident 2 | Rakete R30 Bulava |
Međukontinentalne rakete | Minutman 3 | Jars |
Domet (km) | 12.000 | 13.000 |
Bojevih glava | 3 | 4 |
Snaga glave (kt) | 350 | 300 |
Grozni regruti i profesionalci
Amerikanci imaju veću vojsku po broju ljudi, ali ih Rusi daleko nadmašuju u tenkovima, artiljeriji i višecevnim bacačima raketa dometa od 30 do 200 kilometara.
Takođe, Rusi su u poslednjoj deceniji uvećali broj profesionalaca u vojsci na preko 70 odsto, dok vazdušno desantne jedinice pokrivaju glavne pravce te ogromne teritorije. Međutim, i regruti i rezerva predstavljaju zastrašujuću silu.
To se najbolje pokazalo u ratu s Gruzijom 2008. godine. U borbama je neposredno učestvovalo 29.000 gruzijskih vojnika među kojima i 8.000 profesionalaca koje su obučili Amerikanci jer su im služili u Iraku. Njih je za četiri dana potpuno razbilo 16.000 vojnika tadašnjeg Vladikavkaskog vojnog okruga od kojih su 80 odsto bili regruti. U Rusiji se u okviru reformi naročit značaj pridaje obuci rezerista, naročito oficira.
Bogatstvo zarobljeno u oružju |
||
SAD | Rusija | |
Stanovništvo | 316 miliona | 146 miliona |
Dostupni ljudski resursi | 145 miliona | 69 miliona |
Vojnika i starešina | 1,4 miliona | 1,1 miliona |
Rezerva | 2,4 miliona | 1,4 miliona |
VAZDUHOPLOVSTVO | SAD | Rusija |
Aerodromi | 3.522 | 1.218 |
Avioni | 13.513 | 3.082 |
Helikopteri | 6.225 | 1.431 |
OKLOPNE JEDINICE | SAD | Rusija |
Tenkovi | 8.352 | 15.500 |
Oklopna vozila | 25.782 | 27.607 |
ARTILJERIJA |
SAD |
Rusija |
Samohodna artiljerija | 1.934 | 5.990 |
Vučna artiljerija | 1.791 | 5.990 |
Višecevni bacači raketa | 830 | 4.026 |
MORNARICA | SAD | Rusija |
Ratne luke | 23 | 7 |
Teretni brodovi |
1.143 |
393 |
Nosači aviona | 10 | 1 |
Krstarice i drugi krupni brodovi | 77 | 17 |
Ostali ratni brodovi | 473 | 352 |
Podmornice | 72 | 63 |