Kolo deo svetske baštine (5): Folklor za ceo život
Milorad Vuletić Miško (1970), dugogodišnji igrač Ansambla Kolo, žali za Severnom Korejom. Ne zbog tamošnjeg diktature dinastije Kim već zbog toga što u svom dugom igračkom veku nije gostovao u ovoj zemlji kada je nastupao njegov tadašnji ansambl "Abrašević".
- Tamo ste mogli da gostujete samo po pozivu, a ne i u privatnoj režiji. U vreme Kim Il Sunga održavao se prolećni festival na kome su nastupali najpoznatiji ansambli iz celog sveta. Doček bi bio na najvišem mogućem nivou. Smeštali su igrače na najluksuznije lokacije, a uslovi su bili fenomenalni. Ali nisam otišao kad je te godine gostovalo Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", čiji sam član tada bio, jer mi se otvorila prilika da pređem u Kolo - priča nam Miško Vuletić.
I sada, u 48. godini, Miško igra, mada šest godina nije nastupao jer je trenirao ansambl. Njegova priča počinje od ranog detinjstva, kada je sa devet godina krenuo na folklor zbog, kako to biva kod dečaka, simpatije prema jednoj devojčici koju su roditelji upisali na igru.
- Ona je odustala, a ja sam svoj radni vek posvetio narodnoj igri. I odmah sam je zavoleo. Zavoleo sam pre svih "zaplanjski čačak", način igranja kola koje ima 10 taktova.
Cela planeta osim Južne Amerike
Milorad Vuletić kaže da je 2003. godine Ansambl Kolo imalo privilegiju da kao prvi umetnici iz Srbije nastupa u čuvenoj Sidnejskoj operi. Imali su turneje i u Kini i Japanu i svuda su njihovi nastupi bili izuzetno posećeni.
- Zanimljivo je da se u Japanu koncerti održavaju u ranim popodnevnim satima i uglavnom dolazi starija publika. Jedino gde nismo nastupali jeste Južna Amerika - kaže Vuletić.
Ubrzo se iz školske folklorne sekcije prebacio u "Abrašević", koji je 60-ih godina jedini imao dečji ansambl. Kasnije, kako to biva, došla je i nova ljubav, ovog puta ona za ceo život, pa je Miško oženjen Jelenom, koleginicom iz Kola. Putovanja, upoznavanje drugih kultura, ljubav, radost življenja i plesa su lepe strane bavljenja folklorom.
Ali tu je i druga strana medalje. Povrede su neizbežne. Zglobovi, kolena i kičma su najpodložniji stradanju. Kao i mnoge njegove igračke kolege, i Miško je operisao diskus herniju.
Zbog fizičkog napora kome je telo svakodnevno izloženo jer su probe pet dana u nedelji dok se vikendom nastupa, država je za igrače predvidela beneficirani radni staž. Ali zbog osiromašnog penzionog fonda i tu su pooštreni uslovi.
- Ranije ste u 48. godini mogli da idete u penziju. Sada beneficirani radni staž ne može da bude ispod 10 godina, a ukupno staž mora da iznosi 40 godina. Drugim rečima, država ne dozvoljava igračima da idu u penziju pre 55 godine života. Tako da ja zauzimam mesto nekog mladića od 25 godina.
