Kolo deo svetske baštine (6): Iz moravca na irski step
Po lepoti i ravnovrsnosti srpsko kolo spada u sam vrh narodnih igara, pa ne čudi što ga i u dalekom Japanu igraju. Ali ono nije najlepše i nije najteže. Milorad Vuletić iz Ansambla Kolo na vrh svoje liste stavio je argentinsku igru malambo, a potom gruzijske igre koje su, kako kaže, po elementima atraktivnije i teže nego srpske.
Iako je od pete godine života u srpskom folkloru, Marko Mićić, takođe nekadašnji igrač Kola, preorijentisao se na irski step ples. Znate onaj nastup kada u fantastičnom ritmu nogu igrači zadivljuju energijom, preciznošću i ujednačenošću. Šta je to Marka odvelo iz srpskog kola ka temperamentnom irskom plesu?
- Kompleksnost koraka i brzina. Toga u tradicionalnim sprskim igrama nema, jer je svrha naših igara da u njima uživaš dok igraš, dok je u irskom plesu poenta da pokažeš snagu, jačinu, tehniku. Kao neka vrsta folklorne gimnastike. Sa moje tačke gledišta to je teže, jer za deset sekundi u srpskom kolu može da se uradi korak desno-levo. Za to vreme u irskom plesu može da se izvede mnogo više koraka, jer je brzina izvođenja irskog step plesa deset puta veća nego bilo kog srpskog kola - objašnajva Marko Mićić.
U novembru prošle godine u Poljskoj, ovaj naš igrač, koji i dalje drži časove folklora, osvojio je prvo mesto na evropskom prvenstvu u irskom step plesu za igrače preko 30 godina.
