Kolo deo svetske baštine (3): Otele korake od zaborava
Koreograf Srboljub Ninković jedan je od najpoznatijih osmišljivača pokreta kod narodnih igara. On kaže da je bio upoznat s inicijativom da se kolo u tri, kolo u šest predloži za Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine sveta, ali da ne zna zašto je Nacionalni komitet predložio baš ovu igra iz centralne Šumadije.
- Sestre Janković, prvi naši etnomuzikolozi, zapisale su to kolo, ali ga nigde nisu tako imenovale. Čitajući njihove zapise to kolo prepoznajem kroz pesmu "Potam - povam". Moji seljaci su za njega govorili "igramo u šest koraci". To je igra centralne Srbije koja se primila i u drugim krajevima, poput delova srpskog naroda u BiH. - priča Ninković.
On sam ne bi za Uneskovu listu predložio jedno kolo jer su, kako kaže, i druga srpska kola lepa i upečatljiva.
- Zašto se smatra da je srpsko samo ono što je poteklo iz Srbije? - pita se ovaj nekadašnji solista AKUD "Branko Krsmanović" i višedecenijski umetnički šef Akademskog društva "Mika Mitrović Jarac".
Živi lanac
Kolo ili oro, kako se u nekim krajevima zove, označava igru u krug koji ide uokolo naokolo, lanac međusobno povezanih igrača koji igraju uz melodiju ili bez nje. Kolo nije svojstveno samo Srbima. Istraživači misle da je kolo postojalo u 19. veku, pa i pre toga, ali su tek sestre Janković ovaj narodno-kulturološki fenomen sistematizovale. Najviše se igralo u centralnoj i zapadnoj Srbiji, gde se igralo samo uz instrument, dok je narod u Bosni igrao i uz pesmu.
Odgovor možda leži u tome da jedna zemlja predlaže običaje, elemente iz kulturne baštine koja je karakteristična za njeno područje. Nacionalno, dakle, nije linija vodilja. Drugim rečima, Srbija ne može Unesku da predloži gluvo glamočko kolo jer ovu igru upražnjavaju Srbi koji žive u drugoj državi, u BiH.
Ko su pomenute sestre Janković? Zahvaljujući Danici i Ljubici Janković, sestrama iz ugledne porodice, izuzetno obrazovanim i za današnje vreme, a kamoli za prvu polovinu 20 veka, zapisano je oko 900 narodnih igara. Da bi tačno zabeležile i melodiju, korake i običaje koji objašnjavaju određenu igru, obišle su Srbiju uzduž i popreko, ali i Bosnu, Hrvatsku, Makedoniju i Sloveniju.
Prezir mladih i države
Sve je manje mladih koji znaju da igraju kolo u svom osnovnom obliku. Na svadbama se otud razvlačimo i gazimo. Postoji čak i izvesna doza prezira prema kolu kao nečem primitivnom, a ne zna se da je i salsa takođe nečiji ruralni narodni ples. Koreograf Ninković smatra da ni država mnogo ne pridaje veći značaj narodnoj igri.
- Navešću poređenje - manifestaciju folklora u Vinkovcima hrvatska država pomaže sa 150.000 evra i u prvom redu sedi predsednica Kolinda Grabar Kitarović, dok sabore srpskog folklora naša država pomaže sa 50.000 dinara, a niko od državnih čelnika se ne udostoji da im prisustvuje - kritičan je sekretar Saveza amatera Srbije Srboljub Ninković.
Nakon što su 1934. objavile prvu knjigu, Ljubica Janković je u Etnografskom muzeju osnovala Odsek narodnih igara.
Neumorno pregnuće sestara Janković, njihova apsolutna posvećenost izučavanju narodnih igara rezultiralo je i knjigom "Igre Jugoslavije" iz 1952. godine. One su tada već bile svetski poznati etnomuzikolozi, pa su postale dopisni članovi Međunarodnog arhiva za igru u Parizu, Odbora za narodnu muziku u Londonu i Nacionalnog komiteta za narodnu umetnost Amerike.
