Kolo deo svetske baštine (4): Legenda o Karađorđu i devojci
Srboljub Ninković veoma je kritičan prema današnjim koreografijama. Ili su, kako kaže, bukvalno kopi pejst, ili se nisu odmakli od koreografije 1945.
On se u osmišljavanju drži tradicije i pouka iz knjiga sestara Janković dok se istovremeno trudi da svaka koreografija ima svoju priču.
Tako je napravio koreografiju - Vašar u Topoli 1804 - prateći legendu o tome kako je zapravo Karađorđe zbog devojke podigao ustanak.
- Prema toj legendi, Karađorđe je bio na vašaru sa ljubavnicom i kad su Turci videli Srbina sa devojkom, što je bilo zabranjeno, oni su je odvojili i počeli da maltretiraju. Kako je Srbima bilo zabranjeno da nose oružje, Karađorđe je otišao kući, pokupio svoje momke, uzeo oružje, pobio Turke, zahajdučio se i podigao ustanak - priča Ninković.
Kolo deo svetske baštine:
On navodi da u vreme Turaka nisu bila dozvoljena mešovita kola. Muškarci su igrali odvojeno od žena.
Sledeća faza bila je da su se hvatali preko maramica.
- Vremenom se došlo do mešovitih muško-ženskih kola. Sam način hvatanja bio je različiti. Od maramice, za ruke, muški pojas, ukrštene ruke, ruke u visini razmena, ali je to došlo tek posle oslobođenja od Turaka.
Do tada, prema njegovom tumačenju, da bi zaštitili Srpkinje od Turaka, one se nisu hvatale u kolo sa muškarcima i zato u srpskom kolu gotovo i da nema igre parova.
