Istina ili fikcija tajne studije Bundesvera (2): Pale Balkan, plaše se Rusije
Poslednjih godina se govori o mogućnosti raspada Evropske unije, kolapsu Zapada i zapadnog sistema, pa i o svetskoj krizi i mogućim novim svetskim ratom. Te priče su postale posebno aktuelne zaoštravanjem odnosa između Zapada i Rusije zbog Ukrajine.
Sada je Bundesver uradio jednu ozbiljnu studiju u kojoj se predviđa mogući kraj Zapada kakav je dosad bio. Smatram da su procene prilično realistične i ozbiljno utemeljene na aktuelnom stanju u svetskoj politici. Nemačka je pokazala da je ozbiljna država koja vodi računa o tome, a postavlja se pitanje koliko su svega ovoga u dovoljnoj meri svesni i u Banjaluci i u Beogradu, kaže za "Vesti" dr Dario Vidojković, istoričar i asistent na Katedri za Noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu.
Bauk terorizma
- Britanski Bregzit i državna kriza u Španiji su samo najnoviji primeri fundamentalne krize koja ozbiljno preti da ugrozi dalji opstanak EU. Ne treba zaboraviti da su tu i još nerešeni duboki ekonomski problemi u vidu do guše zaduženih zemalja na jugu EU, pre svega Grčke, ali i Italije i drugih zemalja. Ne zaboravimo još i masovni migrantski talas koji i dalje, iako sa nešto manjom žestinom, zapljuskuje Evropu, kao i seriju islamističkih terorističkih napada, onda se Zapad zaista nalazi u jednoj dubokoj krizi. Tako da uopšte nije začuđujuće da se nakon svega izradi jedna ovakva studija koja se upravo bavi svim ovim pitanjima - naglašava Vidojković.
Podsećajući na porast terorizma, da osim pretnji na vojnom planu postoje namnožene ekonomske i političke krize, dr Vidojković ukazuje da iz analize nemačke vojske ispada da dok Bundesver smatra vrlo verovatnom mogućnost raspada EU, "vodeći nemački političari se tako nipošto ne izjašnjavaju."
- Političari poput ministarke za odbranu Ursule fon der Lajen više vole da govore optimistički o daljoj budućnosti EU i potenciraju nemogućnost njenog raspada. Zato je interesantan i trenutak obelodanjivanja ove studije koja ima višestruki značaj. Može da posluži kao upozorenje nemačkom javnom mnjenju o zaista poljuljanom stanju u kome se trenutno nalazi EU. I u tom pogledu zaista ima razloga za strah, mada za sada nema nekih većih reakcija. Moguće je i da time Bundesver želi da pošalje signal da nemačka vlada treba više da ulaže u vojsku, baš onako kako je i predsednik SAD Donald Tramp tražio od zemalja saveznika u NATO-u. Naravno, uz to ide povećanje poreza, pa se možda namera da se alarmantnim tonom ove studije građani privole da podrže takvu vojno-finansijsku politiku kako bi Nemačka mogla adekvatno da bude pripremljena na izazove koje studija opisuje - procenjuje Vidojković.
On ističe da se iz dokumenta može videti da Nemačka "multipolarni svet koji zagovara ruski predsednik Vladimir Putin prikazuje u vrlo lošem svetlu i konotira se sa "haosom" i pojačanim konfliktima širom sveta".
- U tom svetlu ova studija može da se posmatra kao priprema javnosti na eventualno zaoštravanje konflikta sa Rusijom, pa čak i na rat sa njom. Novim sankcijama i stalnim pretnjama protiv Rusije Zapad svakako ne sledi put deeskalacije i popravljanja međusobnih odnosa. Tu je i politika širenja EU, ali pre svega i NATO-a sve dalje na Istok, što Rusija podrazumeva kao jedan akt agresije protiv nje.
U svemu ovome, ističe naš sagovornik, ni u ovakvoj hipotetičkoj projekciji, ne treba zaboraviti Balkan.
- Balkan se upravo poslednjih godina ponovo potpaljuje kako bi iznova postao bure baruta. Kada je reč o odrazu mogućih scenarija na Srbiju i srpski narod, najznačajnije je pitanje daljeg proširenja Unije, odnosno ulaska Srbije, ali i BiH, u EU.
Vidojković dalje smatra da već "imamo slučaj 'višestrukih konfrontacija' o kojima piše Bundesver", podvlačeći pretnju od terorističkih napada, sukob između Severne Koreje i SAD i njenih saveznika u regionu Dalekog istoka.
- Tako da su procene u ovoj studiji prilično realistične i ozbiljno utemeljene na aktuelnom stanju u svetskoj politici, što je ujedno čini uverljivom i zastrašujućom. To su realni izazovi za koje treba spremiti adekvatne odgovore. Ovom studijom je Nemačka samo pokazala da je još ozbiljna država koja vodi računa o tome, a postavlja se pitanje koliko su svega ovoga u dovoljnoj meri svesni i u Banjaluci i u Beogradu. Nadam se da se i u RS i u Srbiji na ozbiljan način posmatraju ovi trendovi - kaže naš sagovornik.
