Istina ili fikcija tajne studije Bundesvera (1): Istok i Zapad na ispitu razuma
Međunarodni poredak se urušava nakon "decenija nestabilnosti", vrednosni sistemi gube uticaj, globalizacija je zaustavljena. Godina je 2040. Evropska unija se raspada i postoji mogućnost "višestrukih sukoba". Rastući nered i anarhija u haotičnom i konfliktnom svetu uticali su na dramatičnu promenu bezbednosne politike Nemačke i Evrope. Razočarane države napuštaju EU. Evropa gubi globalnu konkurentnost.
Ovo nije zastrašujući scenario futurističkog filma, već jedna od projekcija nemačke vojske navedena u tajnoj studiji Strateška perspektiva 2040, koju je krajem februara usvojio vrh nemačkog Ministarstva odbrane i koji je od tada čuvan u tajnosti. To je prvi put u istoriji da Bundesver razmatra kako bi društveni trendovi i međunarodni konflikti mogli da utiču na bezbednosnu politiku Nemačke u narednim decenijama. Studija obrađuje šest mogućih scenarija koja predviđaju raspad EU u naredne dve decenije, a na osnovu društvenih trendova i međunarodnih konflikata.
Navedeni izvodi su iz najgore projekcije "EU u raspadu, a Nemačka u reaktivnom modu" koja pretpostavlja i da je proširenje EU u velikoj meri napušteno. "Zapad protiv Istoka" je drugi scenario raspada Unije, po kome neke istočne države zamrzavaju evropske integracije, dok se druge priključuju istočnom bloku. Treći scenario "Multipolarna konkurencija" predviđa uspon ekstremizma, dok se nekoliko partnera u EU približava političkom modelu Rusije.
Ovo kompleksno istraživanje i analiza rađeni su pune dve godine i imaju 102 stane. Javnost je za ove uznemirujuće prognoze saznala tako što ih je objavio uticajni dnevnik "Špigl". Zanimljivo da se ovaj izveštaj pojavio pet dana pre nego je iz Brisela saopšteno da će 13. novembra čak 20 zemalja EU potpisati novi odbrambeni pakt za finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme.
Neobaveštena Srbija
- Srpska javnost nije dovoljno upoznata sa postojanjem ovog dokumenta, njegovom važnošću i sadržinom, iako su bar dve te navedene opcije od izuzetnog značaja. Osim neznanja da ovakva studija uopšte postoji, ima i onih koji za nju znaju, ali verovatno misle da bi ovo moglo pojačati antievropsko raspoloženje, odnosno povećati pesimizam kada je reč o ulasku Srbije u EU, pa je to razlog više da se o tom dokumentu dodatno ne govori - naglašava dr Dragan Simeunović.
Nije neuobičajeno da armije, ne samo velikih, nego i malih zemalja, prave procene mogućih razvoja u budućnosti koji se odnose ne samo na tu državu, već i na šire okruženje, ali kada je reč o internoj studiji nemačke vojske do koje je došao magazin "Špigl", to je prvi put da je jedna takva studija došla iz tajnosti u javne vode, ističe za "Vesti" dr Dragan Simeunović, međunarodni ekspert za terorizam, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
- Najgori od tih scenarija "EU u raspadu, a Nemačka u reaktivnom modu" predviđa rast neke vrste nestabilnosti, da se države EU priključuju Rusiji, da Evropa praktično prestaje da bude konkurentna u trci sa Kinom, SAD i Rusijom. Ovako jedna katastrofična vizija po Evropu odavno nije viđena kada je reč o zvaničnoj instituciji, a pogotovu kada je reč o ministarstvu vojske i njegovoj zvaničnoj proceni. Ni drugi scenariji nisu baš veseli. "Multipolarna konkurencija" predviđa da se Rusija javlja kao partner koji nadjačava EU. Iako se izričito ne kaže da su to modeli koji više brinu nemačku državu i vojsku, nije teško zaključiti da se najveći mogući problem vezuje upravo sa Rusijom ili sa raspodelom Unije - zaključuje naš sagovornik.
On ocenjuje da je moguće da su izvodi iz studije objavljeni sa dozvolom Bundesvera, jer bi bilo "teško pretpostaviti da bi se 'Špigl' usudio da prekrši tajnovitost tog dokumenta, što bi povlačilo najverovatnije izvesnu zakonsku odgovornost".
- Stoga se može reći da je ovaj dokument plasiran da bi se možda upozorila politička javnost, ali i međunarodno okruženje na opasnosti i scenarija koje donosi studija. Sve u svemu, to je jedan vrlo neobičan dokument, upravo po tome što je dospeo u javnost i što se u njemu kao mogući modeli razvoja budućnosti navode raspad Unije i konflikti sa okruženjem, pre svega sa Rusijom. Ta zlobuka scenarija, kakve obično vojske prave svuda po svetu, zapravo su one krajnje varijante koje, takođe, moraju da se predvide, a do kojih, srećom, obično ne dolazi - smatra dr Simeunović.
Na kraju, studija Bundesvera ne navodi izričito nikakvu prognozu, ali svi scenariji su, zaključuju autori ,"verodostojni sa vremenskim horizontom 2040. godine".
