Istina ili fikcija tajne studije Bundesvera (3): Trećeg svetskog rata neće biti
Teško je verovati da je moguć taj sukob Istoka i Zapada. Taj klasični pozicioni rat je otišao u istoriju. Takav sukob se uključuje kao katastrofična mogućnost i ona je trenutno neostvariva, jer ni jedna ni druga strana ne žele da budu predmet ogromnih razaranja, čak možda i uništenja.
U takvoj situaciji ne postoji ratna strategija bez ogromnih razaranja sopstvenog stanovništva i svih potencijala koje ima zemlja.
Taj scenario, osim u nekom krajnje iracionalnom razvoju događaja, za narednih 50 godina, nije verovatan, kaže za "Vesti" Ljubodrag Stojadinović, komentator lista "Politika" i nekadašnji pukovnik JNA.
U odnosu na takav razvoj događaja, "pre su verovatni neki sukobi možda oko granica", a Stojadinović pre svega misli "na Balkan i još neke incidente u separatističkim težnjama".
- Ali, oni će se odvijati po formuli kakva se događa u Španiji. Dakle, teško je očekivati neke sukobe na severu EU. Globalni sukob Istoka i Zapada praktično nije moguć ili je moguć, recimo, kao nekih recidiva hladnog rata ili pretnji. Vidite, čak i sukob Severne Koreje i Amerike koji je verbalno već zaoštren čak do tog nivoa početka rata, nije verovatno da će se dogoditi, jer mora se računati na ogromne žrtve na sve strane. Svakako, ako bi došlo do sukoba, Amerikanci imaju potencijala da unište Severnu Koreju, ali pre toga 50 do 60 miliona ljudi bi na tom poluostrvu poginulo, pre nego se uspostavi mir. To je rizik koji se nikome ne isplati, a još manje bi se isplatio rizik jednog takvog sukoba između Istoka i Zapada - ističe Stojadinović.
Istina ili fikcija tajne studije Bundesvera:
Podsećajući da svaka vojska pravi svoje analize, podvlači da je tu reč o razumevanju strateških orijentacija u odnosu na to šta se može očekivati ili šta u situaciji određenih okolnosti može da se dogodi.
- Kad god se planira u vojsci, onda se uzme u obzir najgora moguća varijanta. Ako se ona ostvari spremni smo za tu varijantu, ako se ne ostvari utoliko bolje. To ne treba uzeti kao nešto što podrazumeva odnos prema realnosti, nego odnos prema fikciji koja bi u nekoj katastrofičnoj verziji mogla da bude. Ali, takva vrsta realnosti je daleko od bilo kakvog ostvarenja. Sukob nije realan i nije racionalan - zaključuje Stojadinović.
Hronična kriza
- Prognoze o raspadu EU nisu usamljene. Više ljudi u različitim povodima je govorilo o tome da Unija možda nema perspektivu, da ne može da opstane ni kao unitarna zajednica, ni kao asimetrična, niti je u istoriji bilo primera da su zemlje na toliko razuđenoj teritoriji ovoliko dugo mogle da opstanu sa jednom monetarnom jedinicom. Dakle, da postoji više razloga zbog kojih se smatra da bi EU mogla da funkcioniše samo formalno, a da se praktično svi vrate svojim autentičnim državama bez nekih obaveza u zajednici. Po mom sudu, to ne bi moralo da bude ništa dramatično, ako se ne dođe do nekih potencijalnih kriza koje nisu ugašene u Evropi. Tu pre svega mislim na Balkan - kaže Ljubodrag Stojadinović.
Ne preti raspad
Dr Slobodan Samardžić, profesor koji se na Fakultetu političkih nauka godinama bavi EU, podseća da je u Briselu 2006. izbila kriza zbog EU ustava, a pratila ju je 2008. finansijska, te da se tada "jasno videlo da se EU mora baviti sobom". Međutim, on smatra da se EU ne može raspasti, ali da se mora stvoriti neki "modus vivendi" drugačiji nego što je do sada bio.
Na Balkanu, dodaje, postoji "latentna kriza" koja ovom trenutku ne može da izazove neke dramatične sukobe.
- Ali, za narednih 10-15 godina mogu da se akumuliraju problemi da u nekom najgorem razvoju događaja mogu da dovedu do sukoba koji bi bili vrlo opasni za potenciranje nivoa krize koji je bio aktuelan početkom 2001. godine, mislim pre svega na jugu Srbije.
Vitalna EU
- U unutrašnjem svojstvu same EU, mnogo će faktora uticati na dalji razvoj, ali ne treba računati na ta najgora scenarija. Bez obzira na brojne probleme sa kojima se suočava i koji se multiplikuju, EU i dalje ima veliku vitalnost da se sa vrstom problema suoči i reši. Možda sporije nego što neki drugi međunarodni akteri učine, ali sa više takta i sa više izgleda za dugoročna rešenja - kaže Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
