Globalno zagrevanje zemlje - mit ili istina (5): Kjoto protokol i Pariski sporazum
Protokol iz Kjota potpisan je s ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Dosad ga je potpisalo 170 država i vladinih organizacija. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005, kada ga je ratifikovala Rusija. Države koje su ga ratifikovale čine 61 odsto zagađivača.
Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije UN za klimatske promene, 11. decembra 1997. godine. Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale protokol čine najmanje 55 odsto zagađivača. To se dogodilo 16. februara 2005. godine kada je Rusija ratifikovala Protokol. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007.
SAD najavile povlačenje
Početkom juna 2017, američki predsednik Donald Tramp je najavio da će se 2019. SAD povući iz Pariskog sporazuma koji postavlja nacionalna merila za ograničenje emisija štetnih gasova.
Protokolom se smanjuje ispuštanje šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. U poslednjih nekoliko decenija povećale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korišćenja fosilnih goriva u industriji i saobraćaju, što je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.
Kjoto protokol je potpisan 1997. i pravno je obavezivao države na ispunjenje zadatih ciljeva.
Tadašnji potpredsednik SAD Al Gor je potpisao protokol, ali Senat je odbio da ga ratifikuje.
Pariski sporazum o klimatskim promenama potpisan je na 21. zasedanju Konferencije stranaka Okvirne konvencije UN o promeni klime u Parizu 2015. Sporazum je postignut 12. decembra 2015, a stupio je na snagu 4. oktobra 2016. godine nakon ratifikacije zemalja EU. Do decembra 2016. godine sporazum su potpisale 194 države, a njih 118 su ga ratifikovale.
Glavni cilj sporazuma je ograničavanje globalnog otopljavanja na temperature "znatno ispod" dva stepena, osiguravanje snadbevanja hranom, ali i ojačavanje kapaciteta država da se bore sa posledicama klimatskih promena, razvoj novih "zelenih" tehnologija i pomaganje slabijim, ekonomski manje razvijenim članicama u ostvarenju nacionalnih planova o smanjenju emisija.
Papa podržava naučnike
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja oštro je kritikovao sve koji sumnjaju u klimatske promene, rekavši da će istorija suditi onima koji nisu doneli odluke neophodne da se zaustavi emisija gasova koja dovodi do zagrevanja Zemlje. Na povratku iz Kolumbije, papa je avionom leteo iznad područja uništenih uraganima koji su pogodili SAD, Meksiko i Karipska ostrva.
- Oni koji ovo negiraju moraju da odu kod naučnika i da ih pitaju. Oni govore veoma jasno - odgovorio je papa Franja na pitanje novinara o klimatskim promenama i uraganima, misleći na stručnjake koji za globalno zagrevanje krive ljudsko delovanje.
Rimokatolički poglavar je dodao da su naučnici jasno kazali šta treba da se uradi da se zaustavi globalno zagrevanje, a da pojedinci i političari imaju "moralnu odgovornost" da urade svoj deo.
Istina koja se nije obistinila
Al Gor, bivši potpredsednik SAD koji je za svoj angažman nagrađen Nobelovom nagradom, upozoravao je na katastrofalne posledice povećane emisije ugljen-dioksida ukoliko se ne odbace fosilna goriva i uvedu suštinske promene u svakodnevni život.
Deset godina od izlaska filma "Neugodna istina", koji prati Gorovu borbu protiv klimatskih promena i koji je nagrađen Oskarom, američki novinari ponovo su odgledali dokumentarac i ustanovili da se malo šta od predviđanja ostvarilo.
Njegova poruka da će za deset godina Kilimandžaro biti bez snega nije se obistinila. Nisu se ostvarila ni predviđanja da bi Arktik narednih decenija mogao da ostane bez leda, mada je činjenica da se pokrivač smanjuje, ali ne tolikom stopom.
Izvesno je jedino da se Gor u proteklom periodu prilično obogatio ulažući u "zelene" kompanije koje subvencioniše država.
