Globalno zagrevanje zemlje - mit ili istina (5): Kjoto protokol i Pariski sporazum

САД су до сада бахато игнорисале преузимање било каквих међународних обавеза улагања у заштиту животне средине. Познато је да су САД и неке мање државе одбиле да ратификују Кјото протокол. Париски споразум представља замену за Кјото протокол који је престао да важи. Главни успех Париског споразума је у томе што су се по први пут, све земље, укључујући САД и Кину, обавезале да смање емисије гасова са ефектом стаклене баште. Свака земља је доставила своје националне планове за смањење емисија до 2030. године (INDC – Intended nationally determined contributions) који су саставни део споразума.

Барак Обама је потписао споразум на истеку свог другог мандата, тако да би се могло помислити да је „увалио коску“ свом наследнику. Ипак, треба знати да захваљујући залагању САД Париски споразум није предвидео никакве санкције за неиспуњавање циљева наведених у националном плану. Пре неколико дана нови председник Трамп напушта Париски споразум. Међутим, процедура напуштања споразума траје таман довољно дуго да се не може завршити за време четворогодишњег мандата председника Трампа. Крајњи резултат је да САД успешно избегавају преузимање међународних обавеза које се односе на борбу против климатских промена већ преко 20 година, од 1997. године од када датира Кјото протокол. Такође, важно је напоменути да је нешто раније пре напуштања Париског споразума, нови председник Трамп донео одлуку о одустајању од програма за чисту енергију. Ово недвосмислено потврђује опредељење нове америчке администрације у овој области. Највећи емитери гасова који изазивању ефекат стаклене баште су Кина и САД, које чине преко 40 % укупних светских емисија, тако да сваки споразум без њиховог учешћа нема много смисла. Када се посматрају апсолутни износи Кина је убедљиво на првом месту, али емисија по глави становника је далеко највећа у САД па у Русији.