Globalno zagrevanje zemlje - mit ili istina (1): Toplotni udar na planetu
Globalno zagrevanje poslednjih decenija vruća je tema svuda u svetu, a postoje dokazi da su ovu pojavu direktno izazvali ljudi. Vreli dani tokom leta traju duže nego što bilo koji živi čovek pamti, kiše su obilnije, a šume nestaju pod invazijom insekata kojima prija vrućina.
Sve su češće oluje i tornada, a poslednji primer je razorni uragan Irma koji je opustošio Karibe, Meksiko i američku državu Floridu. Postoji fama i da nemilosrdni lider Severne Koreje Kim Džong Un nuklearnim probama izaziva zemljotrese i klimatske potrese, ali bilo ko da stvara ovaj fenomen, stručnjaci upozoravaju da bi posledice mogle biti fatalne.
Studije o ovim klimatskim promenama su mnogobrojne, često kontradiktorne, a brojke o eventualnim žrtvama variraju.
Dramatične brojke
- Globalno otopljavanje moglo bi 2050. godine da izazove smrt više od 500.000 ljudi u svetu zbog promena u ishrani, prenaseljenosti i pada poljoprivredne proizvodnje - navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Lanset, a šef studije Mark Springman sa Univerziteta Oksford navodi da je ta prva studija proučavala učinak klimatskih promena na režim prehrane i telesnu težinu ljudi kao i broj smrti koji bi time rezultirao u 155 zemalja u 2050. godini.
Ako se ne preduzme nikakva mera u cilju smanjenja emisija sa učinkom staklene bašte, promena klime mogla bi "za trećinu" da smanji rast količine hrane do 2050. godine. Za pojedinca to će značiti prosečno 3,2 odsto manje hrane na raspolaganju, četiri odsto manjeg unosa voća i povrća te 0,7 odsto manjeg unosa crvenog mesa u odnosu na 2010. Nivo svake godine mora sve više da se diže, a na to utiče otapanje leda, objavljeno je u ovom istraživanju.
Odzvonilo pivu
Prema istraživanju koje je 2010. objavio američki Nacionalni savet za odbranu resursa, do polovine veka trećina SAD suočiće se sa nestašicom vode. Još jednom piću, omiljenom među muškarcima, preti nestanak. Naime, na udaru klimatskih promena je i hmelj, jedan od osnovnih sastojaka industrije piva. Hmelj neće izdržati porast temperature, pa neće biti ni piva!
U drugoj studiji objavljenoj u časopisu o zdravlju u svetu "The Lancet Planetardž Health"
navodi se da bi broj smrti izazvan klimatskim promenama mogao da bude 50 puta veći nego sada! Prema ovom istraživanju, ekstremne vremenske prilike do kraja veka mogle bi svake godine da prouzrokuju smrt 152.000 Evropljana, što je 50 puta više od trenutne brojke. Do toga bi, kako se navodi u studiji, došlo ukoliko se ništa ne učini da se ublaže efekti klimatskih promena, a klimatskim promenama najviše bi bila pogođena Južna Evropa.
- Istina je da brojni svetski naučnici predviđaju kataklizmu planete izazvanu globalnim otopljavanjem i da uveliko upozoravaju na moguće posledice. Nisam, međutim, siguran da je to otopljavanje baš toliko ubrzano - kaže za "Vesti" srpski meteorolog Branko Sparavalo, koji dodaje da ipak nije toliko u materiji klimatskih promena.
Novo Panonsko more?
Posledice globalnog zagrevanja planete vidljive su, naravno, i u Srbiji. Svetski klimatolozi upozoravaju da je jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji i regija u kojoj je smeštena Srbija, dunavsko-karpatski basen, pa se ide do fatalističkih predviđanja da bi Vojvodina opet mogla da postane Panonsko more?!
Da li nam se približava sudnji dan kada će čovek svojom rukom zbog prekomernog zagrevanja zbrisati planetu, a samim tim i ljudsku vrstu ili možda globalno zagrevanje uopšte ne postoji i da je reč o velikoj zaveri.
Sutra - Globalno zagrevanje zemlje - mit ili istina (2): Klimu menja Sunce, ne ljudi
Pet mitova
1. mit "Globalno zagrevanje izmišljotina" - Čak 97 odsto stručnjaka saglasno je da ljudi uzrokuju globalno zagrevanje. Ipak, 31.000 naučnika tvrdi da to nije istina. Istina, to je velika brojka, ali od tog broja čak 99,9 odsto naučnika nisu stručnjaci za klimu već za druge oblasti.
2. mit "Klima se menja sama od sebe" - Najčešći argument onih koji ne veruju u globalno zagrevanje je da se klima na Zemlji promenila na prirodan način, jer se tako dešavalo i u prošlosti. Stručnjaci, međutim, kažu da je to stanovište pogrešno i slikovito objašnjavaju da bi to bilo "isto kao kada biste našli mrtvog muškarca sa zabodenim nožem u grudima i zaključili da je umro prirodnom smrću jer ljudi su tako umirali i u prošlosti".
3. mit "Klimatski modeli su nepouzdani" - U razumevanju klime dosad su od velike pomoći bili klimatski modeli. Te računarske simulacije iznedrile su neka tačna predviđanja, ali mnogi smatraju da klimatski modeli nisu pouzdani jer ne mogu dati kratkoročne prognoze.
4. mit "Globalno zagrevanje je prestalo" - Znakovi globalnog zagrevanja uočeni su širom planete, a često se čuje da je globalno zagrevanje poslednjih godina usporeno ili je potpuno prestalo. Ipak, taj mit se oslanja samo na analize kratkoročnih trendova u temperaturi vazduha, a ne na dugoročni trend koji pokazuje da su temperature na Zemlji i dalje u porastu.
5. mit "Naučnici naduvavaju temperature" - Iako proteklih godina svedočimo temperaturnim ekstremima u letnjim, a ponekad i u zimskim mesecima, kritičari tvrde da naučnici "naduvavaju" prosečne godišnje temperature vazduha kako bi izazvali strah od globalnog zagrevanja.
