Globalno zagrevanje zemlje - mit ili istina (2): Čovek kriv za sve
Od početka industrijske revolucije ljudi su iskoristili ogromne količine uglja, nafte i gasa, čijim sagorevanjem se u atmosferu emituje ugljen-dioksid, gas sa efektom staklene bašte koji posle ispuštanja u atmosferu u njoj ostaje dugo, stotinama godina.
Pošto je koncentracija ovog gasa povećana za 40 odsto, efekat staklene bašte je pojačan, a zbog toga je srednja globalna temperatura porasla za jedan stepen, kaže za "Vesti" Vladimir Đurđević, stručnjak sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.
Koliko su ljudi uticali na povećanje temperature ?
- Iako zvuči čudno, doprinos ljudi ovom porastu temperature od jedan stepen je 110 odsto! Moram reći da bi planeta bila toplija za više od jednog stepena da nije bilo prirodnih aktivnosti koje su tokom proteklog perioda klimu usmeravali ka hladnijem režimu.
Porast od jednog stepena na prvi pogled ne deluje mnogo?
- Tačno, ali promena od jednog stepena u periodu od nešto više od 100 godina je apsolutni presedan u geološkoj istoriji zemlje. Ova promena značajno se odrazila na mnoge druge elemente klime, kao što je smanjenje ledenog pokrivača, porast nivoa globalnog okeana, promene u biološkim ciklusima biljaka i slično, ali i promene u intenzitetu i učestalosti mnogih vremenskih ekstrema, kao što su toplotni talasi, jake padavine, intenzitet suša ili oluja. Za neke od ovih promena, kao što je pojava toplotnih talasa, znamo da tri četvrtine njih ne bi postojalo da nije došlo do promene u temperaturi od jednog stepena. Tako možemo reći da je za tri od četiri toplotna talasa koja se dogode na planeti direktni krivac čovek.
Tramp globalna katastrofa
Vodeći evolucioni biolog Džon Vins nazvao je pobedu Donalda Trampa na izborima globalnom katastrofom i ukazao na "dva loša znaka" od šefa Bele kuće.
- Prvi znak je čovek koga je zadužio da vodi EPA (Američka agencija za zaštitu okoline), a reč je o poznatom protivniku teorije o klimatskim promenama Skotu Pruiti. Drugi znak je povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama - izjavio je Vins.
Na pitanje šta bi rekao Trampu kada bi se sreli, profesor Vins je rekao:
- Mislim da bih ga pitao: "Šta biste pomislili kada bi na drugoj strani sveta postojala država koja emituje gasove koji će izazvati izumiranje u našoj zemlji, ugroziti naše useve i izazvati glad". On bi odgovorio: "Recite mi i sutra ću da da ih bombardujem". Onda bih ja rekao: "To je ono što mi radimo drugim zemljama, zato što smo veliki zagađivači". Ljudi već sada imaju ozbiljne probleme kada je pitanju bezbednost namirnica. Ljudi će umirati, a za to će biti kriva naša zemlja i ostalih pet velikih zagađivača. Nema sumnje da bi vojno intervenisao protiv zemlje koja bi radila nama ono što mi radimo drugim zemljama - zaključio je naučnik.
Da li je čovek krivac za oluje i uragane?
- Za fenomene, kao što su oluje ili uragani koji su sada aktuelni, ne možemo precizno da tvrdimo koliko promena klime utiče na njih, najčešće zbog nedovoljno podataka. Međutim, vrlo jasno znamo da novonastali klimatski uslovi utiču da budu intenzivniji i razorniji.
Možete li pojasniti koliko je pogubna emisija ugljen-dioksida?
- Ukupna emisija ugljen-dioskida iz fosilnih goriva, od početka industrijske revolucije, ekvivalentna je kao da smo svake godine spaljivali četinarsku šumu površine nešto manje od površine SAD. Pošto je emitovanje ovog gasa iz godine u godinu bilo sve veće, tokom poslednjih decenija naše emisije su kao da svake godine spaljujemo četinarsku šumu površine Afrike i Australije zajedno. Da zaista svake godine gledamo da gore šume površine Afrike, verovatno bi nam bilo jasnije šta se dešava, međutim pošto se fosilna goriva sagorevaju u mašinama, to ne vidimo. Pritom ugljen-dioksid je bez boje i mirisa, tako da čulima ne možemo da vidimo koliko, zapravo, menjamo sastav atmosfere. Verovatno je to razlog zašto ljudima sve ovo često deluje apstraktno.
Milankovićevi ciklusi
Milankovićevim ciklusima se nazivaju promene u karakteristikama rotacije Zemlje oko Sunca. Postoje tri parametra koja karakterišu ovu rotaciju. Dva su u vezi sa nagibom Zemljine ose prema Suncu, a treći je u vezi sa oblikom putanje oko Sunca. Periodi u promenama ovih parametara su 23.000, 41.000, 100.000 godina, pa zbog ovako dugih perioda u promenama ovih parametara potrebno je da prođe više hiljada godina da bi se video njihov uticaj na klimu. Otuda i trenutna promena klime izazvana čovekovim uticajem, koji je nadvladao prirodne uticaje, predstavlja pravi presedan jer je klima za samo 100 godina prošla kroz promenu, za koju bi ovim ciklusima bilo potrebno desetak hiljada godina.
Šta nas čeka u budućnosti?
- Ukoliko čovečanstvo nastavi da koristi fosilna goriva u obimu u kome danas koristi, do kraja veka srednja globalna temperatura će porasti za još oko četiri stepena, što će klimu i našu planetu zaista promeniti skoro do neprepoznatljivosti. Oblasti oko ekvatora mogle bi da postanu nenasanjive za ljude zbog kombinovane i uporedne nepovoljne promene u temperaturi i vlažnosti vazduha. Porast temperature praćen porastom sadržaja vlage u vazduhu ove oblasti bi učinio skoro nemogućim za život, jer ukoliko imamo visoku temperaturu i visoku vlažnost vazduha u isto vreme čovekov organizam nije u stanju da efikasno održava telesnu temperaturu.
Kako ovo sprečiti?
- Da bi ovo sprečili, ljudi moraju što brže da se okrenu proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije kao što su voda, sunce ili vetar i da količine ugljen-dioksida svedu u dogledno vreme na nulu.
