Mine kao "nasleđe" ratova (2): Pravila ispisana krvlju
Gospodo, dobrodošli u Komandni centar Rusko-srpskog odreda za humano deminiranje. Mesto gde se trenutno nalazite je apsolutno bezbedno. Ono je ograđeno s razlogom i zato je zabranjeno da ga napuštate. Kretanje van Komandnog centra nije moguće bez odobrenja i isključivo je moguće samo u pratnji.
Pre bilo čega morate popuniti formular i u njemu navesti vašu krvnu grupu i da li ste na nešto alergični. Ovo je standardna procedura za svakog posetioca"
Ovako nas je, oštrim, gotovo pretećim glasom koji ne trpi nikakva potpitanja, sačekao jedan od komandanata, rukovodilac radilišta i zamenik šefa Odreda rusko-srpskih deminera Aleksandar Logačov.
- Gospodo, ako vas neka od pravila čude ili smatrate da preterujemo, znajte da je svaka od procedura po kojoj se radi pisana krvlju deminera. Naš posao je da sačuvamo i tuđ i svoj život - mnogo plastičniji je Bogdan Pilipčuk, rukovodilac projekta i komandir ovog Odreda koji je odnedavno ponovo u Srbiji.
- Odred je nastao 2008. godine na osnovu Ukaza predsednika Rusije, Vladimira Putina i odlukom Vlade RF. Od 2010. u tim su uključeni i srpski demineri, pa otuda i naziv Rusko-srpski odred - objašnjava Pilipčuk.
Posao za hrabre
Ruski i srpski demineri već devet godina "češljaju" prostor oko vojnog skladišta u Paraćinu, Paraćinska utrina u kome je 2006. godine najpre izbio veliki požar, a onda su mine, bombe i municija počeli da lete na sve strane.
- Prema oceni stručnjaka, u eksploziji vojnog skladišta u Paraćinu izbačeno je oko 1.300 tona jedinica najrazličitijeg naoružanja. Do prošle godine je očišćeno ukupno 5. 347,000 kvadrata zemljišta. Pronađeno je i uništeno 13. 046 neeksplodiranih ubojnih sredstava - navodi Pilipčuk.
Prema projektu Centra za razminiranje Srbije, rusko-srpski demineri će do kraja godine ispitati gotovo 775. 200 kvadratnih metara njiva, vinograda i šuma na prostoru opštine Ćuprija. U potrazi su za bilo kojom opasnom napravom iz vojnog skladišta.
Lekari deo tima
Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje broji 50 ljudi. Projektom rukovode Uprava i Komanda Odreda. Prostor od 775. 200 kvadratnih metara - koliko treba da se pretraži, podeljeno je na 36 radnih površina, a svaka prosečno iznosi oko 21.000 kvadratnih metara. Istražuje ih ukupno četiri grupe deminera za ručno razminiranje, kao i jedna grupa za mehaničko čišćenje koja se sastoji od dve lake mašine na daljinsko upravljanje MV 4.
- U odredu je takođe i grupa za unutrašnju kontrolu kvaliteta, te medicinska grupa u čijem sastavu su dva visokokvalifikovana lekara i dva sanitarna vozila. Na kraju, tu je i grupa za podršku u kojoj su vozači i prevodioci - ističe komandir ovog Odreda Bogdan Pilipčuk i otkriva da će svaka od četiri grupe deminera očistiti po 193.000 kvadratnih metara zemljišta.
Zahvaljujući odličnoj saradnji sa predstavnicima lokalnih vlasti, pre dolaska glavnice ruskih deminera, izgrađeno je dva kilometra puteva za hitnu evakuaciju, a dve ekipe lekara i sanitetskih vozila su stalno na lokacijama gde se radi.
O kolikoj površini koju treba da ispitaju je reč, najbolje svedoči podatak da je u pitanju prostor pet beogradskih opština Čukarica. Pritom, niko ne zna gde tačno vreba neka neeksplodirana mina ili granata. Zvuči napeto, a na terenu je i zaista tako.
Reporteri "Vesti" imali su ekskluzivnu priliku da budu prva medijska ekipa koja je posetila ruske deminere u okolini Ćuprije.
Da bi se ova priča našla pred čitaocima, bilo je dovoljno trpeti težinu debelih pancir prsluka, ali i imati hrabrosti za šetnju sa iskusnim stručnjacima nekom od "parcela" na kojima su načičkane table: "Opasno, mine!"...
- Mada u dosadašnjim ispitivanjima nismo pronašli još ništa, na ovoj lokaciji pretpostavljamo da ćemo pronaći različite tipove protivpešadijskih i protivoklopnih mina, različite tipove artiljerijske municije do 150 milimetara kalibra, različite kalibre i tipove minobacačkih mina - nabraja Bogdan Pilipčuk.
Pancir i kaciga
U Komandnom štabu - omalenoj sobici sa nizom neudobnih stolica i čitavim nizom snimaka terena iz vazduha po zidovima, svakog jutra se održava brifing na kome se dogovaraju obaveze za taj dan.
Zatim se proverava oprema, pa sistemi veze... Posle te provere sledi još jedna kontrola - tog istog.
- U Rusiji imamo poslovicu da deminer samo dva puta može da pogreši. Prvi put kada je odabrao taj poziv, a drugi put u susretu sa eksplozivnom napravom u zemlji. Zato je najvažnije držati se strogo procedura i pravila. Onog trenutka kada neki deminer shvati da se više ne plaši, treba da batali ovaj posao - kaže komandir ovog Odreda.
Zna dobro o čemu priča. Uskoro će napuniti 44 godine, a ovim poslom se bavi od svoje 21. godine. Kaže, brojao je do 4.000, a onda je shvatio da bi, ako nastavi, to bila samo obična statistika. Duhovito objašnjenje za posao sa "stvarčicama" koje su stvorene da bi se, u najboljem slučaju, ostao invalid.
- Nije mi bila namera da budem deminer, ali vremenom sam toliko zavoleo ovaj posao, da ne znam šta bih drugo mogao da radim. To važi i za moje kolege. U našem odredu svi imaju najmanje po tri godine rada na terenu, ali su u Komandi i oni sa 30 ili više godina u službi. Svima nam se ovaj posao uvukao u krv i svako od nas ga radi svestan da kada otkrije ili uništi samo jednu minu zna da je time spasao najmanje jedan ljudski život.
Da bi se otišlo na teren, među deminere, potrebno je takođe proći više nivoa procedura. Pancirno odelo i neprobojna kaciga su nešto bez čega se ne kreće. O bezbednosti brine Aleksandar Logačov. Ovom demineru je lakše izmamiti osmeh nego neku reč. Prati svaki pokret gostiju, proverava veze na pancirima, kacigi.
Opasnost u vinogradima
Iz Komandnog centra se do mesta gde demineri rade stiže posle desetak minuta truckave vožnje džipom.
Bez zaustavljanja se ulazi u ograđeni "administrativni deo" tog dela radilišta.
- Dok se čitav teren detaljno ne proveri, ovo je trenutno jedino bezbedno mesto na koje se može stati. Sve izvan ovog prostora smatramo potencijalnom opasnošću - priča Logačov.
Stotinak metara dalje, demineri iz jednog tima uveliko rade. S jedne strane su mašine koje uz daljinsko upravljanje pretražuju one, ravnije delove tla. Tamo gde je konfiguracija terena lošija demineri strpljivo, centimetar po centimetar, metal dezektorima ispituju teren.
- Tražimo bilo koji "signal" do 50 centimetara u zemlji. Ali, u dogovoru sa Centrom za razminiranje Srbije, vadimo i istražujemo i sve što se otkrije na većoj dubini. Problem u razminiranju ove teritorije je i u tome što je reč o delu poljoprivrednom zemljištu koje se koristi, kao i o vinogradima. Neki vlasnici ovih parcela na svoju ruku već obrađuju zemlju, ali na nama je da sve detaljno pregledamo i učinimo potpuno bezbednim - priča rukovodilac radilišta.
Posle 45 minuta rada, demineri prekidaju posao i bez priče odlaze u ovaj ograđen deo. Neki zapale cigaretu, drugi se osveže, treći samo sede i ćute. Svako koristi tih 15 minuta odmora kako mu odgovara. Znaju da se vraćaju na posao na kome se i najmanja greška, plaća životo
