Zaveštanje tela u naučne svrhe (3): Bubreg od 96 godina
Obilazak Instituta za anatomiju "Niko Miljanić" u Beogradu svakako predstavlja nesvakidašnju posetu. Iako za javnost nije dostupno šta se to nalazi iza vrata ove značajne naučne institucije, profesor Branislav Filipović je odlučio da za ekipu "Vesti" napravi izuzetak.
Sam Institut izgrađen je 1921. godine, a osnovao ga je čuveni Niko Miljanić, po kojem i nosi ime. Zaveštanje tela u naučne svrhe u Srbiji je zvanično počelo 1923. godine.
Profesor Miljanić doneo je arhitektonske planove za izgradnju instituta iz Francuske, i od početka do kraja ispratio je radove. Osim učionica u kojima studenti uče, fakultet poseduje i nesvakidašnji Muzej anatomije. U njemu se može videti najstariji kostur koji je u Srbiju doneo prof. Miljanić. Prema rečima profesora Branislava Filipovića, on je tokom godina dorađivan i popravljan kako bi mogao da opstane do danas. U Muzeju se krije i najstariji eksponat - ljudski bubreg iz 1920. godine.
Oni koji dobiju priliku da posete muzej, mogu da vide kako izgledaju pluća, srce, jetra, kao i svi drugi organi koji se tu brižljivo čuvaju u formalinu. Posebna atrakcija koja privlači najviše pažnje jesu fetusi u formalinu.
Glumci u amfiteatru
Osim muzeja, studenti imaju priliku da o anatomiji uče u najstarijem amfiteatru na Medicinskom fakultetu. Osim svog impozantnog izgleda, ovaj amfiteatar ima takvu akustiku da onog koji govori sasvim normalnim glasom, može čuti i osoba koja sedi u poslednjem redu. Takvom akustikom, kaže profesor Filipović može se pohvaliti mali broj amfiteatara u Srbiji. Ovaj amfiteatar nije poznat samo studentima medicine, već ga i mnogi pamte iz serije "Srećni ljudi" iz scene u kojoj čuvena Đurđina Golubović odgovara anatomiju kod profesora Popca.
- Snimano je ovde dosta. Na primer, i film "Dečko koji obećava" sniman je ovde - ističe prof. dr Filipović.
- Danas bi bilo nemoguće studentima pokazati kako izgleda fetus, jer nije zakonito da se fetus koji ne preživi koristi u naučne svrhe. Zahvaljujući ovim starim primercima, studenti mogu videti fetus u različitim uzrastima, od početnog, do onog maltene pred porođaj - objašnjava prof. dr Filipović.
Posebnu pažnju tokom obilaska Instituta, privlače i stolovi na kojima se izučavaju kadaveri koji se nalaze u učionicama.
Crteži iz Pariza
U učionicama instituta, zidovi su prekriveni crtežima koji izuzetno verno prikazuju anatomiju čoveka, presek različitih delova tela i organa. Ništa ne bi bilo neobično u tome da crteži nisu stari čak 96 godina. Crteže je naručio i doneo Niko Miljanić iz Pariza, a nacrtao ih je prema Miljanićevim instrukcijama Francuz Franc, koji je radio mnogo medicinskih ilustracija i bio je veoma poznat u tom svetu.
- Crteži su izuzetno stari i vredni i brižljivo ih čuvamo od oštećenja i zaborava - objašnjava prof. Filipović.
- To su originalni stolovi koje je profesor Miljanić doneo iz Pariza 1921. godine. Oni su kameni, teški stolovi, naručeni specijalno da se naprave za naš fakultet, i dovezeni su u Beogradu posebnim vozovima. Oni su vrlo zgodni za rad, jer se lako montiraju, iako su jako teški. Oni kao što vidite ne propadaju, jednostavni su za održavanje, i mnogo su bolji od današnjih modernih hromiranih stolova - ističe sagovornik "Vesti".
U podrumu fakulteta, prolazeći kroz mračne hodnike, dolazi se do prostorije u kojoj se nalazi prostorija u kojoj se čuvaju kadaveri. Sa svake strane prostorije nalazi se po četiri bazena, pokrivena teškim limenim poklopcima. Unutra se nalaze kadaveri potopljeni u formalin, koji "čekaju" svoj red da se nađu na stolu ispred studenata.
- U jedan bazen može da stane u proseku četiri do šest kadavera. Trenutno je popunjeno pet bazena, tako da studenti ne treba da brinu da li ćemo imati dovoljno kadavera - objašnjava upravnik Instituta za anatomiju.
Stručnjak svetskog glasa
Profesor Niko Miljanić rođen je davne 1892. godine na Cetinju u Crnoj Gori. Bio je doktor medicine, profesor hirurgije i anatomije. Dao je ogroman doprinos medicini, kako u Srbiji, tako i u svetu. Potiče iz ugledne lekarske porodice iz Banjana. Medicinski fakultet je završio u Parizu, a jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kao dobrovoljac, učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Bio je član prestižne Francuske hirurške akademije. Umro je u Meksiku, tokom internacionalnog kongresa hirurga. Osim anatomskog instituta u Beogradu, i bolnica u Nikšiću nosi njegovo ime. On je bio mason, pa je to razlog zašto je naložio da pod Instituta bude napravljen sa motivom crno-belih kockica.
