Zaveštanje tela u naučne svrhe (3): Bubreg od 96 godina
Sam Institut izgrađen je 1921. godine, a osnovao ga je čuveni Niko Miljanić, po kojem i nosi ime. Zaveštanje tela u naučne svrhe u Srbiji je zvanično počelo 1923. godine.
Profesor Miljanić doneo je arhitektonske planove za izgradnju instituta iz Francuske, i od početka do kraja ispratio je radove. Osim učionica u kojima studenti uče, fakultet poseduje i nesvakidašnji Muzej anatomije. U njemu se može videti najstariji kostur koji je u Srbiju doneo prof. Miljanić. Prema rečima profesora Branislava Filipovića, on je tokom godina dorađivan i popravljan kako bi mogao da opstane do danas. U Muzeju se krije i najstariji eksponat - ljudski bubreg iz 1920. godine.
Oni koji dobiju priliku da posete muzej, mogu da vide kako izgledaju pluća, srce, jetra, kao i svi drugi organi koji se tu brižljivo čuvaju u formalinu. Posebna atrakcija koja privlači najviše pažnje jesu fetusi u formalinu.
Glumci u amfiteatru
Osim muzeja, studenti imaju priliku da o anatomiji uče u najstarijem amfiteatru na Medicinskom fakultetu. Osim svog impozantnog izgleda, ovaj amfiteatar ima takvu akustiku da onog koji govori sasvim normalnim glasom, može čuti i osoba koja sedi u poslednjem redu. Takvom akustikom, kaže profesor Filipović može se pohvaliti mali broj amfiteatara u Srbiji. Ovaj amfiteatar nije poznat samo studentima medicine, već ga i mnogi pamte iz serije "Srećni ljudi" iz scene u kojoj čuvena Đurđina Golubović odgovara anatomiju kod profesora Popca.
- Snimano je ovde dosta. Na primer, i film "Dečko koji obećava" sniman je ovde - ističe prof. dr Filipović.
- Danas bi bilo nemoguće studentima pokazati kako izgleda fetus, jer nije zakonito da se fetus koji ne preživi koristi u naučne svrhe. Zahvaljujući ovim starim primercima, studenti mogu videti fetus u različitim uzrastima, od početnog, do onog maltene pred porođaj - objašnjava prof. dr Filipović.
Posebnu pažnju tokom obilaska Instituta, privlače i stolovi na kojima se izučavaju kadaveri koji se nalaze u učionicama.
Crteži iz Pariza
U učionicama instituta, zidovi su prekriveni crtežima koji izuzetno verno prikazuju anatomiju čoveka, presek različitih delova tela i organa. Ništa ne bi bilo neobično u tome da crteži nisu stari čak 96 godina. Crteže je naručio i doneo Niko Miljanić iz Pariza, a nacrtao ih je prema Miljanićevim instrukcijama Francuz Franc, koji je radio mnogo medicinskih ilustracija i bio je veoma poznat u tom svetu.
- Crteži su izuzetno stari i vredni i brižljivo ih čuvamo od oštećenja i zaborava - objašnjava prof. Filipović.
- To su originalni stolovi koje je profesor Miljanić doneo iz Pariza 1921. godine. Oni su kameni, teški stolovi, naručeni specijalno da se naprave za naš fakultet, i dovezeni su u Beogradu posebnim vozovima. Oni su vrlo zgodni za rad, jer se lako montiraju, iako su jako teški. Oni kao što vidite ne propadaju, jednostavni su za održavanje, i mnogo su bolji od današnjih modernih hromiranih stolova - ističe sagovornik "Vesti".
U podrumu fakulteta, prolazeći kroz mračne hodnike, dolazi se do prostorije u kojoj se nalazi prostorija u kojoj se čuvaju kadaveri. Sa svake strane prostorije nalazi se po četiri bazena, pokrivena teškim limenim poklopcima. Unutra se nalaze kadaveri potopljeni u formalin, koji "čekaju" svoj red da se nađu na stolu ispred studenata.
- U jedan bazen može da stane u proseku četiri do šest kadavera. Trenutno je popunjeno pet bazena, tako da studenti ne treba da brinu da li ćemo imati dovoljno kadavera - objašnjava upravnik Instituta za anatomiju.
Stručnjak svetskog glasa
Profesor Niko Miljanić rođen je davne 1892. godine na Cetinju u Crnoj Gori. Bio je doktor medicine, profesor hirurgije i anatomije. Dao je ogroman doprinos medicini, kako u Srbiji, tako i u svetu. Potiče iz ugledne lekarske porodice iz Banjana. Medicinski fakultet je završio u Parizu, a jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kao dobrovoljac, učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Bio je član prestižne Francuske hirurške akademije. Umro je u Meksiku, tokom internacionalnog kongresa hirurga. Osim anatomskog instituta u Beogradu, i bolnica u Nikšiću nosi njegovo ime. On je bio mason, pa je to razlog zašto je naložio da pod Instituta bude napravljen sa motivom crno-belih kockica.