Zaveštanje tela u naučne svrhe (2): Dobrovoljci stariji od 50 godina
Zaveštanje tela u naučne svrhe još nije učestala praksa u Srbiji. Profesor Branislav Filipović smatra da o tome mora da se govori više, kako bi ljudi shvatili značaj takve odluke. Na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu praksa je da se ne prihvataju zaveštanja ljudi mlađih od 50 godina.
- Razlog je jednostavan. Mlađi ljudi će biti podložni promeni načina razmišljanja, pa ih tako savetujemo da ukoliko to i dalje budu želeli, dođu kroz koju godinu - kaže prof. dr Filipović.
Naš sagovornik ističe da je specijalizirao psihijatriju, upravo da bi mogao na pravi način da obavi razgovor sa ljudima koji žele da zaveštaju svoje telo, kako bi pronikao u prave razloge zašto neko razmišlja o smrti na taj način.
Zaveštanje tela u naučne svrhe :
- Kod mlađih ljudi često se mogu otkriti određene vrste psihoze, depresije i slično. Takve osobe ipak odbijamo - kaže prof. dr Filipović.
Procedura je veoma jednostavna. Nije se menjala od 1995. godine. Onaj ko se odluči na takav korak, putem testamenta i popunjenog obrasca na Institutu zaveštava svoje telo.
- Svaki donator dobija donatorsku karticu, koju je dužan da nosi sa sobom uz lična dokumenta. Institut nema nikakvu pretenziju da uzima imovinu zaveštaoca ili bilo kakvu novčanu nadoknadu, već isključivo telo. Takođe, novčane nadoknade zaveštaocima ne dajemo, već je sve isključivo, kao i svuda u svetu, na dobrovoljnoj bazi - objašnjava prof. dr Filipović.
Dodaje da ljudi oboleli od side, hepatitisa i različitih vrsta tumora ne mogu zaveštati svoje telo. Nakon što osoba premine, Institut dobija obaveštenja i preuzima kadaver.
- Ovde se kadaver priprema, stoji u formalinu najmanje šest meseci, a potom se koristi oko dve godine. Nakon toga počinje procedura za sahranu o trošku Instituta za anatomiju.
- Mi imamo parcelu na Novom bežanijskom groblju. Ipak, ukoliko porodica želi da sahrani svog člana porodice umesto nas, to je dozvoljeno. Nekada se na zaveštanje odlučuje porodica preminulog, što je takođe dozvoljeno. Članovi porodice imaju pravo da doniraju telo bližnjih, ali i da spreče korišćenje ostataka njihovih članova porodice uprkos odluci preminulog - objašnjava upravnik Instituta.
Rampa za samoubice
- Interesantna situacija mi se dogodila kada je jedna žena došla u kancelariju i izjavila da će se ubiti, a nakon toga želi da njeno telo donesu ovde. Bila je razočarana kada sam joj objasnio da ne prihvatamo tela kojima je život oduzet nasilno, pre svega jer su to tela za sudsku medicinu, a drugi razlog je jer nisu pogodni za izučavanje - ispričao je profesor Filipović.
Razlog zbog kojeg se ljudi često odlučuju na zaveštanje jeste upravo i taj što Institut pokriva troškove sahrane.
- Bilo je situacija da ljudi dođu i kažu da nemaju para za sahranu i da zbog toga hoće da se zaveštaju. Često su to penzioneri koji žele svoju decu da poštede troška. Generalno, svaka donacija je priča za sebe. Ako novac nije motiv, onda su razlozi najrazličitiji, ali je to uvek humani gest. Često su to ljudi kojima je medicina spasla život, pa su odlučili da joj se oduže - objašnjava prof. Filipović.
Traže nadnicu za drogu
Profesor Branislav Filipović kaže da veoma često na Institut dolaze narkomani koji žele da zaveštaju svoje telo, u nadi da će dobiti novčanu nadoknadu.
- Veruju da će dobiti novac zato što potpišu odluku da doniraju svoje telo, kako bi mogli da kupe novu dozu narkotika - kaže prof. Filipović.
Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, fakulteti zdravstvene struke mogu preuzeti posmrtne ostatke i u slučaju kada premine osoba bez porodice, čije telo ne podiže niko iz kapele ili osoba koja se za života nije izričito, u pismenom obliku, tome protivila.
Potresne scene
- Za mene prilično teška situacija koja mi se urezala u sećanje bila je sa jednim starijim čovekom, alkoholičarom. On je doneo nama svoju suprugu i rekao: "Ovo je moja baba, radite s njom šta hoćete". Sav novac je potrošio na alkohol, pa nije imao novca da je sahrani. Veoma je mučno da doživite da neko kaže za osobu sa kojom je proveo ceo život: "Učinite sa njom šta želite". Ali, morali smo da prihvatimo takvo zaveštanje, iako motiv nije bila humanost - objašnjava prof. Filipović.
