Zaveštanje tela u naučne svrhe (4): Za hladnjaču nema para
Institut za anatomiju "Niko Miljanić" još nema dovoljno kapaciteta za čuvanje kadavera kako bi studenti, ali i specijalizanti bili u mogućnosti da osim osnovnih znanja o anatomiji čoveka, steknu i veštinu savladavanja različitih procedura.
Prema rečima prof. dr Branislava Filipovića, mladim hirurzima je potrebna vežba, a za to je potrebno da se zadovolje različiti uslovi.
- Hirurzi moraju da vežbaju na kadaveru, kako ne bi grešili na živim pacijentima. Mnogo je lakše uvežbati kolonoskopiju, na primer, na kadaveru, nego na živom čoveku, tako da bi bilo neophodno da poboljšamo uslove nastave - kaže za "Vesti" profesor Instituta za anatomiju Lazar Stijak.
On ističe da se za sada u Srbiji radi isključivo na formalinskim kadaverima, a da postoji želja da se pređe na rad sa svežim, tj. zamrznutim kadaverima.
- Zbog unapređenja nastave želimo da pređemo na savremeniji način rada, a za to su nam potrebne hladnjače. Mi bismo naravno jedan deo kadavera i dalje čuvali u formalinu, jer je za studente osnovnih studija to sasvim dobro, ali zamrznuti su mnogo bolji za studente postdiplomskih i doktorskih studija, kako bi mogli da usavrše svoja teorijska znanja praktičnim radom - kaže prof. dr Stijak.
Zaveštanje tela u naučne svrhe :
Na Institutu postoji pripremljena prostorija od oko pet kvadratnih metara u koju bi mogle da se stave hladnjače za čuvanje kadavera. Sve je spremno, samo jedna prepreka.
- Zapeli smo kod finansija. Sama hladnjača košta oko 12.000 evra, bez PDV-a. Ukoliko dodamo na to troškove da se obezbedi sigurna elektrika, da se sve osposobi za rat, ta brojka bi sigurno porasla za još nekoliko hiljada evra - objašnjava profesor Stijak.
U slučaju bilo kakvog kvara, prema projektu profesora Stijaka, postojao bi rezervni deo hladnjače, koji bi bio osposobljen za sve neprilike, tako da bi kadaveri bili sigurni.
- Kadaver koji se čuva na ovaj način, nema rok trajanja. A doprinos koji bi naša medicina dobila je nemerljiv. Nije u pitanju veliki novac, ali u zemlji u kojoj ovakvo stanje, nema malog novca - zaključuje profesor Stijak.
Vežbanje na plastičnim lutkama
Zaveštanje tela u naučne svrhe praksa je koja funkcioniše na različite načine širom sveta. U nekim zemljama, poput Amerike, takav vid zaveštanja postoji visoko u svesti ljudi, pa prema nekim procenata čak 60 posto Amerikanaca doniralo je svoje organe za transplantaciju ili u naučne svrhe.
Izrael je zemlja čiji narod nema u svesti značaj zaveštanja, pa oni kadavere za obrazovanje lekara uvoze iz Indije. Australija, Kanada, Belgija, Nemačka, Austrija, Turska, Francuska neke su od zemalja u kojima je veliki procenat stanovništva "bogat" donatorskim karticama.
Kada je reč o našim komšijama, Crna Gora i Bosna u sličnoj su situaciji kao i mi. Osim u Beogradu, kada je reč o Srbiji, Kragujevac, Niš i Novi Sad takođe koriste formalinske kadavere za obučavanje mladih lekara. Hrvatska ima najveći problem sa obukom lekara u oblasti anatomije, jer nema razvijen sistem zaveštanja. Oni su prinuđeni da uvoze kadavere iz Slovenije, a jedan košta neverovatnih 60.000 evra. U muslimanskim zemljama ne postoji praksa zaveštanja tela, već se studenti i lekari obučavaju isključivo na reprodukcijama ljudskog tela napravljenog od stiropora ili plastike.
