Zašto migrantskoj krizi nema kraja (1): Profit na patnji prognanih
Velika seoba naroda, kako migrantsku krizu mnogi kvalifikuju, odvija se pred našim očima. Balkan je donedavno bio deo trase kojom su izbeglice iz ratom i bedom zahvaćenih država Bliskog istoka, Afrike i Azije prolazile na putu ka boljem životu.
Iako je voljom Brisela tzv. balkanska ruta ukinuta, izbeglice je i dalje koriste, ali tajno, uz pomoć krijumčara i za velike pare.
U egzodusu, iznuđenom pre svega agresivnom politikom Vašingtona i NATO i suludom doktrinom fatalističke Islamske države (ISIZ), ruke zadovoljno trljaju samo trgovci ljudskom nesrećom.
Jedna mlada Sirijka je sa mužem i petoro dece, od kojih je najmlađe imalo tek 15 dana, krenula iz svoje domovine u nameri da se domognu Švedske. U Beogradu ih je sačekala vest o zatvaranju balkanske rute. U želji da bar mališane sklone na sigurno, ona i muž su platili krijumčarima da decu prebace do Švedske, a oni su sa bebom ostali u Srbiji, jer nisu imali novca za sve. Branislava Đonin iz Info-parka na beogradskoj autobuskoj stanici, koja je migrantima svakodnevno na usluzi, pokušala je da im pomogne.
- Pozvali smo švedsku ambasadu i saznali da su deca na bezbednom, a na našu molbu da omoguće da se i roditelji priključe na legalan način, dobili smo samo odgovor da ta procedura može da potraje i dve godine. Oni nisu hteli da čekaju i prvom prilikom nagodili su se sa švercerima i otišli - kaže Branislava za "Vesti".
Gadafijeva kletva
Nešto sujeverniji, ali i ne samo oni, sve više veruju da Evropu stiže kletva koju je nekoliko meseci pre smrti izrekao libijski lider Moamer el Gadafi.
- Slušajte me sad, vi ljudi iz NATO! Bombardujete zid koji stoji na putu migrantima iz Afrike ka Evropi, i teroristima Al Kaide. Taj zid je Libija. Vi ste ga razbili. Vi ste idioti! Gorećete u paklu zbog hiljada migranata iz Afrike i zbog podrške Al Kaidi - vizionarski je prorekao vođa libijske revolucije, kojeg su pobunjenici ubili oktobra 2011, nakon što je NATO izvršio agresiju na Libiju.
Ova priča je samo jedna u nizu koja ilustruje tragičnu sudbinu izbeglica. U potrazi za boljim životom, mnogi od njih su spremni da za putovanje u Evropu rizikuju i život. Imad Aoun, portparol organizacije Spasimo decu iz Londona, ističe da se evropski lideri prema izbeglicama odnose kao prema pionima na šahovskoj tabli.
- Plaćaju određenim državama, posebno Turskoj, da ih zadrže tamo gde su, zaboravlja se na prava pojedinca i tretiraju ih kao sredstvo političke trgovine. EU se više brine za zaštitu svojih granica, nego za zaštitu ljudi, uključujući tu i decu koja su pobegla od rata, nasilja, progona. Dug je put od Avganistana, Pakistana ili Irana. To je rizično putovanje i kad stignu do Evrope već su proživeli traume, potrebna im je pomoć, a našli su se u neljudskim uslovima. Spavaju na kiši, danima nisu išli u kupatilo, nisu imali privatnosti... Sve to doprinosi patnji kojoj su posebno izloženi na višemesečnom putu - kaže Aoun za Slobodnu Evropu.
Turska je za ovih pet godina, koliko talas migranata ne prestaje da zapljuskuje obale Starog kontinenta, primila najviše ljudi koji beže od rata i progona.
- Prihvatili smo više od tri miliona sirijskih i iračkih izbeglica i dosad na njih potrošili 10 milijardi dolara, pri čemu joj je međunarodna zajednica pomogla sa svega 455 miliona dolara - pohvalio se i u isti mah požalio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, otvarajući Svetski humanitarni samit u Istanbulu, maja ove godine.
Istovremeno, Ankara je pokazala veštinu trgovine da svoj položaj na raskršću migrantske rute dobro naplati. Prema sporazumu Ankare i Brisela, EU se obavezala da će Turskoj isplatiti tri milijarde evra za prijem izbeglica, ubrzati pregovore o prijemu Turske u svoje članstvo i ukinuti vize za turske građane. Na drugoj strani, Ankara ne sme da se ponaša kao protočni bojler za izbeglice i prihvatiće sve migrante koji su dospeli u Grčku.
Dogovor postignut u razgovorima, pre svega, Erdogana i nemačke kancelarke Angele Merkel, za sada je u fazi prinudnog mirovanja, zbog osećaja izneverenosti obe strane. Evropljani, zato što Erdogan svoju autoritarnu vladavinu nesputano širi, istovremeno podižući cenu svojih zahteva, dok turski predsednik u današnjoj Evropi vidi simbol licemerja moderne demokratije koja svima drži bukvicu o ljudskim pravima ali samo do momenta dok njen unutrašnji poredak nije ugrožen. A i pare nikako da legnu.
Zatvaranjem evropskih granica za ilegalne prelaske, mnoge porodice spas vide mimo visoke politike - u paktu sa švercerima. Ti dogovori često imaju tragičan ishod. Za samo nekoliko dana u maju najmanje 880 migranata utopilo se u pokušaju da pređu Sredozemno more, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice. UNHCR navodi da se ova godina pokazala kao izuzetno smrtonosna, s obzirom na to da se od početka godine u brodolomima i prevrtanjima čamaca utopilo 2.510 ljudi. Poređenja radi, u istom periodu lani je u sličnim incidentima stradalo 1.855 migranata.
Prema proceni Fronteksa (Evropska agencija za nadzor granice), sa više od milion migranata koji su samo tokom protekle godine stigli na obale Grčke i Italije, mreža krijumčara ljudi profitirala je više od četiri milijarde evra! Veći deo zarade od šverca migranata kriminalne organizacije koriste za finansiranje trgovine drogom i oružjem. Trgovci nesrećom imaju različite cenovnike. Komunikacija sa njima i cenkanje često se obavlja i preko društvenih mreža. Avganistanci, Pakistanci i Iranci uglavnom organizuju putovanja u svojim domovinama, gde direktno plaćaju krijumčare. Taj put je pun prepreka i neizvesnosti.
- Hodao sam kroz "džunglu" danima, pa i noću. Jedva sam prešao granicu, ne pitajte kako. Pogledajte mi obuću i odeću, sve je pocepano. Potrebna mi je nova - poverio se reporteru "Vesti" Sadam Han, mladić iz Avganistana, koji sanja da se preko Mađarske domogne Nemačke...
Balkanska ruta je, dakle, zatvorena, ali migranti i dalje stižu u Srbiju zbog čega kamp na srpsko-mađarskoj granici kod Horgoša preti da postane novi Idomeni.
