Šta sadrži azilantski paket 2?
Pre tri meseca je izgledalo sasvim drugačije: kancelarka Angela Merkel je tvrdoglavo istrajavala u svom kursu otvorenosti prema izbeglicama, šef CSU Horst Zehofer je ređao ultimatum za ultimatumom, a šef SPD-a Zigmar Gabrijel je čas bio na strani CDU, a čas protiv. Sada su sve diference bar za neko vreme ostavljene po strani.
Kako je juče novinarima saopštio šef bavarske CSU Zehofer, pregovori su trajali dugih 12 sati, ali su doveli do značajnog pomaka napred. Najvažnije je da će se azilantski paket 2, koji su tri partije precizno i jasno dogovorile još 5. novembra, sada biti "brzo sproveden kroz parlament i zakone".
Šef frakcije Unije Folker Kauder je rekao da je azilantski paket 2 "važan deo ukupne nacionalne strategije" i deo evropskog rešenja ovog problema. Po njemu je godina koja predstoji "sudbinska za Evropu".
Bačena granata na izbeglice
U izbegličkom smeštaju u Vilingen-Šveningenu (pokrajina Baden-Virtemberg) je u noći između četvrtka i petka bačena ručna granata preko ograde. Zaposleni u obezbeđenju su otkrili bombu, koja nije eksplodirala i nije nikoga povredila.
Odmah su obavešteni policija i vatrogasci, koji su kontrolisano izveli eksploziju granate. Inače, u ovoj bivšoj vojničkoj kasarni je smešteno 176 izbeglica.
Lakši izgon
Azilantski paket 2 u osnovi sadrži važne elemente za olakšanje deportacije. Onima koji nemaju pravo ostanka dat je jasan signal, naglasio je Kauder.
Tako izbeglice s ograničenom (subsidijarnom) zaštitom neće moći da dovedu i svoje familije u Nemačku za period od dve godine. Tu se radi o izbeglicama koje ne mogu da se pozovu na pravo na azil i ne uživaju zaštitu prema Ženevskoj konvenciji, ali ipak ne mogu da budu vraćeni u domovine jer im tamo preti tortura i smrtna kazna. Izuzetak su članovi porodica izbeglica koji su još u izbegličkim kampovima u Turskoj, Jordanu i Libanu, uglavnom Sirijci, koji će u skladu s kontingentima da budu prebačeni za Nemačku.
Maroko, Tunis i Alžir su rangirani kao sledeći u nizu sigurnih zemalja kako bi se njihove izbeglice brže vratile u svoje domovine. Broj onih koji traže azil iz Maroka i Alžira je krajem prošle godine znatno porastao. Ove izbeglice će ubuduće biti smeštene u novim prihvatnim centrima, gde će se njihovi zahtevi brže obrađivati.
Kritike
Dok koalicija pozdravlja kompromis kao veoma dobro rešenje kojim će se osetno redukovati broj izbeglica, organizacija Pro azil je oštro kritikovala odluku da se ograniči spajanje porodica kao "ozbiljno kršenje osnovnog prava da žive zajedno kao porodica". Njima u tom slučaju ostaju ilegalni putevi, što će oživeti poslove krijumčara ljudi i šleperskih bandi. Po njima, ni Maroko ni Alžir nisu sigurne zemlje jer se tamo dešavaju povrede ljudskih prava.
Siguran Zapadni Balkan
Kako je juče saopštio Zehofer, Bavarska je predložila još 11 zemalja koje bi se našle na ovoj listi. Odluka da se balkanske države proglase sigurnim zemljama je po njemu bila potpuno ispravna jer je još pre godinu dana mesečno bilo 25.000 izbeglica sa Zapadnog Balkana, a danas je taj broj zanemarljiv.
Prema dogovoru koalicije, izbeglice u centrima neće moći da putuju po Nemačkoj, a osim toga će biti zabranjeno da napuštaju kvart u kojem su za njih nadležne službe. Ukoliko to učine, izgubiće materijalne beneficije, a postupak za dobijanje azila će stagnirati. Oni kojima je zdravlje narušeno brže će se deportovati, jedino će teško oboleli biti pošteđeni od proterivanja.
Izbeglice će plaćati za svoje integracione kurseve 10 evra mesečno, složili su se u koaliciji. Za nemačke pokrajine je predviđeno niz mera vezano za integraciju izbeglica, što znači da će potrajati još neko vreme da bi se videli rezultati ovog paketa mera.
