Merkelova i Obama spašavaju Evropu
Nemačka kancelarka Angela Merkel je partnerima u Evropskoj uniji predočila da se mora naći temeljan preokret u izbegličkoj krizi do susreta lidera EU u martu, jer će inače Berlin biti prisiljen da i posle maja produži kontrolu šengenskih granica, a razmotriti i uvođenje "mini-Šengena". Kako navode neki mediji i analitičari u EU, Berlin ukazuje da će oko sebe okupiti bogate i stabilne članice EU koje su spremne na formiranje "čvrstog jezgra" oko evra, što bi značilo da se stvara "Evropa u dve brzine".
Ima, ipak, i mišljenja da, čak i ako bi "pao Šengen", ne bi "pukao evro" jer su članice koje čine jezgro jedinstvene evropske valute bogate zemlje, imaju moćne privrede, Evropska centralna banka ima ogromne devizne rezerve, mada bi se EU neminovno raslojila.
U analizama se ukazuje i na to da je nemačka kancelarka Merkel ponovo bila prisiljena da direktno u Berlin pozove turskog premijera Ahmeta Davutoglua i stavi mu do znanja da odmah mora krenuti u primenu dogovora sa EU o zaustavljanju priliva imigranata preko Turske u Evropu, jer samo tako može dobiti obećanu pomoć EU od tri milijarde dolara.
Obama obećao pomoć
Svesna da se izbeglička kriza, koja je počela da iznutra razara EU, mora rešiti u korenu, a to znači zadati ozbiljne udarce terorističkoj islamističkoj paradržavi u Siriji i privoleti Tursku da zaustavi neometanu navalu imigranata, ali i terorista ka Evropi, kancelarka Merkel je razgovarala i s američkim predsednikom Barakom Obamom i od njega dobila obećanje da će temeljito pomoći da se zaustavi teška izbeglička kriza.
Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert izjavio je da je Obama telefonom pozvao Merkelovu i rekao da će "vlada SAD bitno pomoći" da se dramatična kriza zaustavi novcem i angažovanjem u političkom, jedino mogućem rešenju krize u Siriji.
Obama je naveo da je saglasan za sazivanje velike donatorske konferencije za Siriju i sazivanje u UN skupa svetskih vođa na konferenciju o izbegličkoj krizi.
Američki potpredsednik Džo Bajden je istovremeno, uz kritiku na račun teških kršenja ljudskih prava i medijskih i sloboda izražavanja u Turskoj, što je Angela Merkel pažljivo izbegla da pomene u susretu s Davutogluom, u Ankari saopštio da će se SAD i vojno zajedno s Turskom angažovati u bitki protiv islamista na severoistoku Sirije.
Analitičari, poput komentatorke britanskog dnevnika Gardijan Natali Nugared, ocenili su da je i u Vašingtonu zazvonilo zvono za uzbunu zbog saznanja da teška izbeglička kriza, uz terorizam, pretnju Velike Britanje da će se otcepiti od EU, još uvek nerešene ekonomske krize, žarišta u Ukrajini, neumitno vode pucanju EU iznutra i dovode u pitanje strateško savezništvo SAD s Evropom.
Merkelova i Ankara dva glavna krivca
Čelnik Vojnog komiteta NATO, general Petr Pavel jasno je stavio do znanja da je izbeglička kriza povezana s terorizmom i da predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov, a diplomatski zvaničnici u NATO smatraju da su ključni problem u izbegličkoj krizi politika nemačke kancelarke Merkel i krajnje zabrinjavajući postupci vlasti u Ankari oko izbeglica i upliva na sukobe u Siriji.
Komentatorka Gardijana smatra da se Evropska unija našla na ozbiljnoj prekretnici i da je zato nužno da SAD razmotre temeljitu političku, ali i ekonomsku podršku stabilizaciji evra i evropske privrede, jer je to u suštinskom interesu Amerike i celog sveta, i da uradi upravo nešto slično Maršalovom planu, velikom poduhvatu obnove Evrope posle Drugog svetskog rata… I da Vašington jasno predoči britanskim političarima da će "strateško savezništvo" Amerika-Britansko ostrvo pretrpeti ozbiljne udarce ako odluče da Veliku Britaniju "razdruže" od EU.
