Zašto migrantskoj krizi nema kraja (4): Migranti u mreži krijumčara
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nevladine organizacije, Radoš Đurović upozorava da trenutna situacija sa migrantima na tzv. balkanskoj ruti, ide naruku samo krijumčarima ljudi.
- Većina izbeglica završava mimo procedura i institucija. Krijumčari sada rukovode i završavaju posao i direktno profitiraju na račun ljudske nesreće. Oni primaju i sprovode migrante preko granice. Dovode ih do Beograda i dalje prema Mađarskoj. Svi ti ljudi završavaju mimo procedura i jako je mali broj sada u evidencijama. Tako da je svega oko 2.500 ljudi koji su zatražili azil u Srbiji, a prema nekim procenama, od početka godine kroz Srbiju je prošlo 130.000 migranata.
Imate li saznanja koliko krijumčari zarade u proseku po jednom migrantu?
- Otprilike oko 1.000 evra od Grčke da se uđe u Srbiju, a od Srbije do Beča oko 2.000 po osobi. To je na grubo i to će da raste. Sistem bukvalno gura te ljude u ruke krijumčara. Ako izbeglica neće da traži azil, on ne sme u policiju, ne sme da im se obrati i onda im se nameće krijumčar. To ne mora da bude naš građanin. Imamo ljude koji su takođe migranti, koje viđamo na ulici i koji su posrednici između izbeglica i domaćih krijumčara.
Prema našim procenama, između 150 i 200 ljudi dnevno ulazi u našu zemlju i idu prema Mađarskoj, gde ih još, mada malo sporije, propuštaju. Veliko je pitanje šta ukoliko Mađari taj talas uspore, a oni se trude da to učine? Da li će se svi ti ljudi vraćati u Beograd?
Da li je Srbija spremna za tu najcrnju prognozu da postane rezervat za neželjene izbeglice?
- Nisam siguran da naše institucije percepiraju koji problem je pred njima, a pogotovu ne lokalne samouprave. Interkontinentalna migracija za nas je potpuno novi fenomen. Institucije uopšte ne mogu da razumeju kako ovi ljudi razmišljaju, da to nisu izbeglice bivše Jugoslavije. Da su to ljudi drugačijeg kulturološkog, religijskog, političkog konteksta. Imaju drugačije vrste problema i ne žele da ostanu ovde, a da ne govorim o tome da mi nemamo ni tehničkih, ni finansijskih sredstava da ih prihvatimo na neko duže vreme.
Evropa u rukama Turske
Šta se dešava sa sporazumom između EU i Turske, je l' njegova primena u zastoju?
- Dogovor je dao rezultate na kratak rok, u smislu da iz Turske manji broj ljudi ulazi dnevno na grčka ostrva, ali se na drugoj strani, otvorila bugarsko-turska ruta odakle sada najviše dolaze. Nama ljudi svedoče da pokušavaju i po deset puta da uđu u Bugarsku i na kraju uspevaju. Iz Bugarske zatim prelaze u Srbiju i nastavljaju dalje. Videćemo koliko je sporazum na dugi rok održiv. Turci u duhu svog manira ucenjuju, dobili su neki novac, a sasvim je jasno da oni kontrolišu i krijumčarenje i te migratorne pravce, tako da Evropa leži u rukama Turske.
Pa, šta treba činiti u takvim okolnostima?
- Ono što nama treba da bude prioritet jeste njihova evidencija i registracija. Ne smemo da ih ispustimo iz vida. Ne smemo da dozvolimo da budu van sistema, bez obzira da li će tražiti u Srbiji ili ne. To je jedini uslov da dosegnete kriterijume bezbednosti, zdravstvene zaštite i socijalne pomoći. Njihova zaštita u svim ovim segmentima je automatski i zaštita sopstvenih građana.
Koliko je slika evropskih zemalja kao o regiji najviše zaštićenih ljudskih prava trajno narušena nakon žičanih ograda i jačanja desnice upravo iz straha od migranata?
- Podizanjem ograda i zaustavljanjem migranta trajno je narušena predstava o zaštiti elementarnih ljudskih prava i prava na azil. Takođe i solidarnost kao koncept je trajno narušen. Svako ko je ugrožen ima pravo na azil, to je međunarodna i evropska obaveza. Moram, međutim, da kažem da su u kršenju ljudskih prava prednjačile zemlje koje nisu članice EU i to, nažalost, zemlje balkanske rute. Pre svih Makedonija, zatim slede Srbija, Hrvatska i Slovenija. One su u međunarodnoj javnosti obeležene kao države koje su branile izbeglicama da ulaze na njihovu teritoriju. To nije uradila Nemačka, pa ni Austrija i pored najava.
Zar nije upravo EU nama naložila da ne propuštamo izbeglice koje ne dolaze s ratnih područja, upravo iz razloga da bismo zaštitili svoje granice i da bismo mi taj neprijatan deo posla odradili umesto njih?
- Ne mogu da ulazim u to šta se progovaralo, jer ne znam, ali je na meni da kažem da takvi zahtevi ne smeju s naše strane da budu prihvaćeni. Šta god da nam je ispostavljeno kao uslov na putu ka članstvu u EU, a nisam siguran da je to bio uslov, sprečavanje izbeglica da traže azil u zemlju i zatvaranje balkanske rute na ovaj način nisu u skladu sa našim ustavom i propisima. Mi to ni za kakvo dobro drugog ne smemo da uradimo.
