Osvajanje bez metka (1): Kolonizacija Evrope
Evropa može da očekuje rekordnih milion zahteva za azil ove godine jer u Siriji i Iraku besni rat sa islamskom državom, u Avganistanu rat sa talibanima nikad nije ni prestao, a u jugoistočnoj Aziji na čelu sa Mjanmarom i Bangladešom vlada siromaštvo nezamislivo zapadnom svetu. O bedi u afričkim zemljama, koje su listom bile francuske, italijanske i britanske kolonije, da ne govorimo.
Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova, tvrdi da trenutno od 30 do 35 miliona izbeglica i očajnika svake vrste kreće prema Evropi. Da li je reč o preterivanju, to sada niko ne može da zna, ali pričamo o milionima ljudi koji se sele. Svet posle ove godine nikad više neće biti isti.
Od početka ove godine je oko 3.000 migranata izgubilo život u Sredozemnom moru.
- Mediteran je ostao najsmrtonosnija ruta za migrante na svetu. Gubitak ovih života je nepotreban, potpuno neprihvatljiv i mogao je da se izbegne - tvrdi generalni direktor Međunarodne organizacije za migracije Vilijam Lejsi Sving. Ova organizacija je iznela podataka da je ukupan broj migranata koji su krenuli u Evropu od početka 2015. godine do septembra 557.899, što je već dvostruko više nego prethodne.
U Siriji nešto više od četiri godine besni rat. Počeo je 15. marta 2011. demonstracijama inspirisane takozvanim arapskim prolećem, odnosno protestima opozicije. Vlast je skinuta vrlo uspešno na isti način u Tunisu, Egiptu, Libiji i nastao je haos koji se sve više preliva na ostatak sveta. Pokušaj Bašara al Asada da spreči rušenje države izazvalo je pravi gerilski rat s takozvanom slobodnom sirijskom vojskom stacioniranom u bazama susednih država. Posle godinu dana je prerastao u verski rat, a onda se pojavila Islamska država, koja je proglasila kalifat i osvaja deo po deo Sirije i Iraka.
Po podacima UN, broj izbeglica iz Sirije odavno je već premašio četiri miliona. Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutijerez tvrdi da Siriju dnevno napusti više od 5.000 ljudi. Njihov cilj je Evropa!
Član Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan kaže da za Evropu to svakako nije nužno loše.
- Izbeglički talas je u toku, analitičari upozoravaju da će u Evropu ukupno stići oko 30 miliona izbeglica. Malo ili mnogo, zavisi kako se Evropa bude organizovala. Evropa danas ima 500 miliona stanovnika, ali ako se uzme u obzir da u Evropi ovog trenutka više stanovnika umire nego što se rađa, onda znači da za ove nevoljnike ima mesta! Oni bi mogli da popune mesta onih Evropljana koji odlaze prirodnom smrću. Drugim rečima, Evropa će zahvaljujući migrantima dobiti jeftinu radnu snagu i to na duže vreme - kaže za "Vesti" Gulan.
Ovog trenutka mnoge nemačke kompanije izbeglice vide kao mogućnost da zaposle motivisane, mlade radnike, piše "Špigl" i objašnjava da nemačkom kapitalu u ovom trenutku treba 600.000 radnika, a pridošli migranti su spremni da rade za bilo kakvu nadnicu i "zato su idealan izbor".
Predsednica desničarske stranke Nacionalni front u Francuskoj Marin le Pen nedavno je optužila Merkelovu da ohrabruje imigraciju kako bi "regrutovala robove".
- Nemačko društvo je staro. Više od petine Nemaca je starije od 65 godina. Kao što su kapitalisti na istoku Evrope velikom pljačkom devedesetih godina uvećali svoje profite, tako će sada izvući nešto i iz jeftine radne snage. Gvozdeni zakon profita je ako Zapad nema sposobnost obnove sopstvenog stanovništva, a tako ni reprodukcije jeftine radne snage, onda, ili kapital ide u Afriku, ili Afrika dolazi u evropske gradove - kaže za "Vesti" Branislav Gulan i podseća da je u toku povratni proces kolonizacije Evrope.
- Naime, ni u jednoj evropskoj zemlji žena koja rađa iza sebe ne ostavlja 2,1 dete, što je tek prosta reprodukcija, a nema ni društvenog napora koji radi na obnovi porodice.
Društvo se iscrpljuje velikim projektima poput "normativizacije statusa gej populacije", odnosno prava na istopolni brak, usvajanje dece i vantelesnu oplodnju.
Branislav Gulan tvrdi da i Srbija mora dobro da razmotri situaciju.
- Nalazimo se na evropskom putu i to na putu koji ubrzano nestaje u klizištima velike drame. Utoliko je ideja o podeli izbeglica svakoj zemlji članici EU kao žetona u kasinu beživotna, a i neizvodljiva! Ministarski dogovori po kojima bi neki Sirijac, koji se otisnuo u borbu na život i smrt na dugom i mučnom putovanju do Nemačke, trebalo da se zadovolji podrumom u Estoniji, ili prodajom kebaba u Sofiji, unapred je osuđena na propast.
Izbeglička kriza, po rečima poljskog premijera Donalda Tuska, može da potraje godinama i da Evropu iznutra rasklima toliko da će ona pre da ličiti na bivšu Jugoslaviju nego na moćnu EU na stabilnim nogama.
