Zidovi za izbeglice (3): Žica i kule stražare
Mađarski zid od 170 kilometara prema Srbiji, kao i 41 kilometar prema Hrvatskoj, nije prva ograda koja je podignuta u Evropi.
Štaviše, upravo je iz fondova Evropske unije s pet miliona evra u januaru 2014. finansirana barijera od 30 kilometara na bugarsko-turskoj granici, i to baš kako bi se zaustavio priliv izbeglica s Bliskog istoka. Ograda je visoka tri metra i ojačana bodljikavom žicom.
I Španija ima svoje dve ograde. Prva je izgrađena još 1993. oko enklave Seuta u severnoj Africi. Ograda je dugačka 8,4 kilometara, visoka je deset metara, uz reflektore, senzore osetljive na pokret, kule stražare i 621 graničara u stalnoj patroli na kopnu, te još 548 na moru, koji čuvaju afričku enkalvu od afričkih izbeglica na obali Mediterana.
Linije mira
Zanimljivo je da je u Belfastu i Deriju u Severnoj Irskoj podignuto nekoliko zidova koji razdvajaju katoličke od protestantskih kvartova, a ironično ih nazivaju "linijama mira". Iako je još 2011. pokrenuta inicijativa za njihovo uklanjanje, do toga dosad nije došlo.
Slična je situacija i s ogradom oko enklave Melilja, podignuta 2005. godine. Ulažući 33 miliona evra, Španija je podigla ogradu od 11 kilometara, visoku tri metra, uz kule stražare i stalne patrole koje obezbeđuju 72.000 žitelja enklave na obali mora. Evropska agencija za kontrolu granica Frontneks je finansirala gradnju ograde duž grčko-turske granice od 12,5 kilometara duž reke Evros.
Svet je pun barijera. Zvanično je 28 država u svetu podiglo neku vrstu ograde prema susedima. Naravno, dve ograde su najpoznatije. Prva je ograda između Sjedinjenih Država i Meksika. Reč je o barijeri dugoj 130 kilometara, iako je američko-meksička granica duga čak 3.169 kilometara. Ova barijera je postavljena na deonici koju pogranične patrole najteže kontrolišu od ilegalaca, ali i narko-dilera. Drugu je podigao Izrael na Zapadnoj obali. Ova kombinovana žičano-betonska barijera duga je 438 kilometara, dok je trenutno u izgradnji 58 kilometara. Vlada u Jerusalimu planira da zid produži za još 212 kilometara uprkos presudi Međunarodnog suda pravde da je zid ilegalan.
Nabrajanje zidova moglo bi da ide u nedogled. U svakom slučaju, od čuvenog Kineskog zida do ovog u Mađarskoj, čini se da oni koji ih podižu nisu naučili istorijsku lekciju, a to je da zidovi neće zaustaviti ni migracije, ni one koji su spremni da izazovu nevolje.
