Zidovi za izbeglice (2): Crne zastave u Damasku
Sirija je decenijama bila simbol stabilnosti i relativnog prosperiteta na Bliskom istoku. Iako je država zapravo nastala veštački, iscrtavanjem kolonijalnih granica Francuske i Velike Britanije.
Podsetimo, Sporazum Sajks-Piko je tajni dogovor između vlada Velike Britanije i Francuske o raspodeli kolonijalnih interesa na Bliskom istoku i podeli Osmanskog carstva nakon završetka Prvog svetskog rata. Sporazum je potpisan 16. maja 1916, a na njemu je tajno rađeno još od 1914. godine. Sastavili su ga francuski diplomata Fransoa Žorž-Piko i Englez Mark Sajks u novembru 1915, a prvi prednacrt je bio gotov 3. januara 1916.
Uništena privreda
Najvažniji sirijski proizvodi bili su nafta i gas. Po proizvodnji fosfata i pamuka bila je 10. u svetu. Drevni gradovi poput Palmire donosili su od turizma milijardu dolara godišnje. BDP je 2003. bio 3.300 dolara po stanovniku.
Ovim sporazumom Velikoj Britaniji su dodeljena područja koja obuhvataju delove današnjeg Jordana, Iraka i teritorije oko izraelske luke Haifa. Francuska je preuzela vlast na jugoistočnom Turskom, severnim Irakom, Sirijom i Libanom. Francuzi su okupirali Siriju u periodu od 1920. do 1945. Zbog velikog otpora Francuzi su 1925. čak uveli bombardovanje kao metod vladanja. Potpuna nezavisnost je stečena 1946. godine.
Međutim, Francuska i Britanija su mogle unutar svojih interesnih sfera određivati granice novonastalih država. Tako su nastale zemlje u kojima je etnička struktura toliko heterogena, da su stalno nestabilne.
Prvih 25 godina sirijske nezavisnosti bilo je obeleženo političkom nestabilnošću s čestim prevratima. Državni udar ministra obrane Hafiza al Asada, pripadnika manjinske islamske sekte Alavita 1970. doneo je decenije stabilnosti.
Sirija je zemlja u kojoj su dominantni Arapi suniti, njih 60 odsto, dok je Kurda devet odsto. Međutim, od šezdesetih godina prošlog veka Sirijom vlada porodica Asad koja dolazi iz šiitske manjine Alavita, kojih je u Siriji 13 odsto. Svaki pokušaj pobune sunita koji su izopšteni iz vrha vlasti završavao se njenim krvavim gušenjem.
S Arapskim prolećem u Siriji izbijaju mirne demonstracije s ponovnom težnjom sunita da preuzmu dominaciju nad zemljom. Hafezov sin i aktuelni vladar Sirije Bašar al Asad isprva ignoriše demonstracije, a ubrzo na njih odgovara silom. Suniti se dižu na oružje i počinje građanski rat u kojem su sve zaraćene strane počinile strašne ratne zločine, uključujući i upotrebu hemijskog oružja. Za skoro pet godina rata živote je izgubilo više od 250.000 ljudi, a suniti su izrodili Islamsku državu i Al Nusra front.
- Ako padne Damask, zastrašujuće crno-bele zastave Islamske države vijoriće se nad Sirijom.
Posle nekoliko meseci pali bi Jordan i Liban, a sledeći cilj Islamske države bila bi Evropa - upozorio je proletos američki senator Ričard Blek.
Zasad Islamska država drži istočni deo Sirije pod kontrolom, a krajem avgusta teroristi su ušli u predgrađe Damaska vodeći borbe za svaku ulicu.
Apostol Pavle
Za Damask se tvrdi da je najstariji u kontinuitetu nastanjeni grad na svetu, mada se za istu titulu vatreno bori i Alepo. U Damasku je Savle od Tarzusa prešao u hrišćanstvo i postao apostol Pavle.
