Kako zaustaviti atentate i migracije?
Godina iza nas počela je i završila se šokantnim scenama terorističkog nasilja u Parizu. Podsetimo, 7. januara dvojica atentatora masakrirali su članove redakcije satiričnog nedeljnika "Šarli ebdo": trinaestoro ljudi je ubijeno, a sedmoro ranjeno.
Desetostruko krvaviji napadi usledili su krajem minule godine: u petak 13. novembra uveče: teroristi su pobili na desetine ljudi u koncertnoj sali Bataklan u desetom pariskom arondismanu.
Istovremeno druge grupe terorista pucale su na goste u više obližnjih restorana i kafea, a bombaš samoubica razneo se u restoranu Mekdonald u blizini fudbalskog stadiona na kome se upravo igrala utakmica Francuska - Nemačka, a među gledaocima su bili francuski predsednik Fransoa Oland i nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer. Bilans: 130 poginulih i preko 350 ranjenih, od kojih više od stotinu teško.
Pročitajte još:
* EU sve više "puca po šavovima"
* Evo zašto Merkelova "nervira" Evropu
Mediji su preneli da je odgovornost za atentate preuzela takozvana Islamska država (ID), misteriozna paradržava koja se poziva na radikalno tumačenje islama.
Francuski predsednik proglasio je da je Francuska napadnuta i da je reč o ratu. Uvedeno je vanredno stanje koje još traje. Vlada u Parizu privremeno je suspendovala Šengenski ugovor o slobodnom kretanju ljudi i roba i zatvorila svoje granice.
Putujući u Moskvu i Vašington, Fransoa Oland bezuspešno je pokušavao da okupi široku (što znači rusko-zapadnu) koaliciju za borbu protiv ID.
U Evropu ušlo više od milion migranata
Iako migranti iz ratom razorene Sirije i Iraka stižu već godinama, naglo povećanje njihovog broja zateklo je EU potpuno nespremnu. Sve države na čelu sa Nemačkom i Francuskom oglušivale su se na pozive upomoć koji su stizali iz Italije i Grčke.
Atina i Rim uzalud su tražili da se izmeni još uvek važeći Dablinski ugovor po kome onaj ko traži azil u EU može to da učini samo u zemlji Unije u koju je prvo kročio.
EU je reagovala nejedinstveno. S jedne strane, vlade država članica pokušale su da ubede svoje građane da vladaju situacijom i da štite nacionalne interese. Počelo je zatvaranje granica i podizanje žičanih ograda, a od Šengenskog ugovora ostalo je samo slovo na papiru.
Evropska komisija, pak, bez uspeha je pokušavala da nametne model solidarnosti i real politike: da se izbeglice rasporede po svim državama članicama, a da se Turskoj ponude 3 milijarde evra, evropska perspektiva i ukidanje viza, ako zauzvrat zadrži izbeglice na svom tlu.
Evropska komisija na kraju je izazvala burne reakcije tražeći u decembru od Italije da "bez odlaganja uzme otiske prstiju svih migranata i da, ako je to neophodno, za to upotrebi silu".
Zapad prodaje oružje i opremu
Stvari su dobile još groteskniju dimenziju kada je posle novembarskih atentata, nemački nedeljnik "Špigl" obelodanio da Islamska država, koja je zaposela delove Iraka i Sirije, ne samo da kupuje zapadno oružje preko Saudijske Arabije, već od zapadnih, pa i francuskih kompanija, kupuje i satelitske tanjire za internet veze - što objašnjava odakle ID ima besprekornu internet konekciju.
Mnogi su se tada setili da je još 2. septembra na sastanku spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta hrabra ambasadorka EU u Iraku, Čehinja Jana Hibaskova, jasno i glasno rekla da i neke države EU finansiraju Islamsku državu kupujući od nje jeftinu (otetu) naftu:
- Nafta ima ključni značaj za Islamsku državu. Sigurna sam da je nafta za njih ne samo važna, već je najvažnija... Nažalost, neke države članice EU kupuju tu naftu - rekla je Hibaskova.
Na ovu eksplozivnu informaciju reagovala je jedino služba evropske diplomatije konstatacijom da "nema dokaza" da su ambasadorkine tvrdnje tačne.
Pitanje jednog levičara
Lider francuske radikalne levice i evropski poslanik Žan Lik Melanšon uputio je pismeno poslaničko pitanje Evropskoj komisiji koja ima ulogu evropske vlade, a koje glasi: Da li Evropska komisija namerava da preduzme mere kako bi sprečila da EU direktno finansira Islamsku državu? Odgovor će možda dobiti u godini koja je upravo počela.
