Sreda 4. 8. 2021.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
9
Nedelja 22.05.2016.
08:00
Lj. Ivanović - Vesti A

Rušenje mitova o Titovoj epohi (1): Jugoslavija je bila lažni raj

Jedan od najukorenjenijih mitova na postjugoslovenskim prostorima je onaj koji socijalističku Jugoslaviju predstavlja u ružičastom svetlu kao i zemlju u kojoj se, gotovo po svim osnovama, živelo daleko bolje nego danas. Iako milioni iskreno žale, od Triglava do Đevđelije, zanimljivo je da nikome na pamet ne pada ideja o obnovi "jugoslovenskog raja", pa čak ne žele ni vraćanje socijalizma.

Tanjug/AP
Brojke ruše zablude: SFRJ je imala mnogo prednosti, ali i mana

Mit kaže da je Jugoslavija bila radnički raj, u kojem su svi imali posao i platu, besplatne stanove, dobro živeli. Industrija je u njoj cvetala. Jugoslavija je izvozila, gradila fabrike, bolnice, škole, auto-puteve i pruge. Svi su bili srednja klasa. Dugovali smo malo, bili poštovani u svetu, imali veoma jaku armiju. A onda su, kao po komandi, na vlast došli nacionalisti, zaratili, u privatizacijama opljačkali državnu imovinu i danas se živi u jadu liberalnog kapitalizma.

Međutim, ako se pogledaju brojke, makar za udarne teze mitova, dolazi se do značajno drugačije slike koju je nedavno obelodanio ekonomista dr Goran Nikolić u analizi mita o "zlatnim sedamdesetim" u SFRJ. Prvi mit je o visokoj zaposlenosti. Pre svega, ta niska stopa nezaposlenosti je vrhunac između 1968. i 1973. godine, a upravo tada je Tito otvorio granice isprva za pola miliona, a onda i za još milion "gastarbajtera". I upravo je za toliko i pao broj nezaposlenih, pokazuju statistike SFRJ.

Problem SFRJ je i što je stopa nezaposlenosti posle 1975. godine bila u stalnom porastu, naročito među visokoobrazovanima. Nezaposlenost u Sloveniji je iznosila četiri do pet odsto, u Hrvatskoj devet, Srbiji 15, u BiH 20 odsto, a na Kosovu čak 57 procenata. Sasvim je drugo pitanje i efikasnosti sistema, odnosno činjenice da se često nije pravila razlika između "imati posao" i "imati radno mesto". Ovo drugo je generisalo ogroman problem preteranog broja zaposlenih u fabrikama i državnoj upravi, zbog čega i danas pate sve države bivše SFRJ. Već osamdesetih godina u SFRJ zbog toga počinju i prvi "prinudni odmori" koji su u proseku trajali više od godinu dana. Kod visokoobrazovanih 1985. godine stopa nezaposlenosti mladih (mlađih od 30 godina) bila je neverovatnih 59,6 odsto.

Drugi veliki mit je da je SFRJ dugovala malo. Jugoslavija je imala "samo" 20 milijardi dolara duga, a danas samo Srbija duguje više. Međutim, ako se uzme kalkulator rasta cena i pariteta kupovne moći, danas bih tih 20 milijardi zapravo iznosilo više od stotinu milijardi dolara. Ciklus zaduživanja Jugoslavije je počeo 1975. Šest godina kasnije je inflacija u SFRJ dostigla 45 odsto i rasla sve do čudesnih 1.000 odsto do vlade Ante Markovića koji je pokušao i u dobroj meri uspeo da izvede ekonomsku reformu. Ali, posledica visoke inflacije bilo je nestajanje skoro sve uvozne robe s rafova, zemlja nije bila u stanju da plaća uvoz nafte, opreme i sirovina, nastali su prekidi u proizvodnji, počelo se s merama poput vožnje "par-nepar" i bonova za gorivo. Nastupila je ekonomska kriza koja će trajati do raspada Jugoslavije.

Mesec dana nakon Titove smrti, u maju 1980, savezna vlada je devalvirala dinar za 30 odsto, a zatim će se devalvacije ređati jedna za drugom sve do raspada zemlje. I onda je, 1983. godine Jugoslavija i zvanično bankrotirala, iako to nikad svojim građanima nije objavila, te je prestala da plaća sve obaveze prema inostranstvu, što je rezultiralo golemim nestašicama. Svetska banka je 1991. procenila da je dug SFRJ nenaplativ. Nije vredelo ni što je MMF otpisao 1,8 milijardi duga, niti što je vlada SAD, u očajničkom pokušaju da spreči raspad države, donirala još tri i po milijarde dolara za stabilizaciju dinara. Dug Jugoaje od 1961. do 1980. uve턇ao se za oko 17,6 odsto svake godine. Da se taj tempo rasta nastao i nakon 1980, ukupni dug bivše SFRJ bi danas iznoo neverovatnih šest triliona dolara.

Fraza "dobra stara vremena" često su na usnama sredovečnih i starijih ljudi koji se sa sadašnjošću rvu gledajući unazad. Ali, istorijska nauka pokazuje da ta dobra stara vremena nisu samo period socijalističke Jugoslavije, već razdoblje koje je trajalo više od vek i po, kaže istoričar Predrag Marković autor knjige "Tito - kratka biografija":

- Čitav 19. vek je bio dobar period za Evropu, pa i za nas. Od "naroda iz šume" u prošli vek smo ušli sa izgrađenim institucijama. A druga polovina 20. veka bila je dobra za ceo svet. To nema veze s Titom i komunistima. Ipak, SFRJ je bila u mnogo čemu posebna. Građenje identiteta je veliki posao. Imamo pitanje na koje je teško odgovoriti - šta je dobro u tome biti danas Srbin? Titovi Jugosloveni su mogli da odgovore na to na šta su ponosni.

Bravar, pijanista, vizionar

Istoričar Marković pokušao je da sažme i kontroverze oko Tita.
- Bio je bravar, ambiciozni partijski aktivista, dobar mačevalac, vođa antifašističkog otpora, strastveni lovac, diktator, ljubitelj duvana i jahanja, neprikosnoveni lider država koje nisu pripadale nijednom hladnoratovskom bloku, fotograf i pijanista, vizionar jugoslovenskog puta u komunizam, hedonista, "srbomrzac" i "najveći neprijatelj hrvatskog naroda" u istom trenutku, egzekutor političkih neistomišljenika, najveći humanista i borac za slobodu ugnjetavanih i malih u 20. veku. Njegov najveći uspeh je blistava spoljna politika. Retko kada je tako mala zemlja igrala tako veliku ulogu na međunarodnoj sceni.

Zašto se građani nisu pitali kuda to plovi jugoslovenski brod? Verovatno zato što je porodica u srednjoj klasi mogla da živi od jedne plate. Istina je da su se vozili loši automobili, ali je bar skoro svako mogao da ih kupi. Išlo se i na more. Uglavnom Jadransko. Nisu to bila luksuzna letovališta, ali je svako sebi mogao da priušti sunce i more. Moglo se i na zimovanje, a veliki broj porodica je gradio vikendice. U takvim okolnostima se oni nisu pitali da li je sve u redu.

Marković se slaže da je zabluda da je sve za Titovog vakta bilo dobro i ističe da su raspad zemlje i propadanje privrede u stvari počeli za njegovog života. Bilo je u Titu nečeg što je podsećalo na turskog vođu Mustafu Kemala Ataturka ili Mao Cedunga, smatra Marković, ali s jednom ogromnom razlikom:

- Države koje su oni stvorili i dalje traju. Titova država je propala.

Sutra - Rušenje mitova o Titovoj epohi (2): Slovenci uvek prvi povuku nogu

POVEZANE VESTI

Nedelja 22.05.2016. 08:11
Kako vas nije sramota da pljujete po SFRJ. To je bila zemlja koja je nastala iz pepela i preskočila dva vijeka za 40 godina. Svinjarska zemlja je industrijalizovana i naravno da su živjeli odlično. Takvu slobodu, sigurnost, dobar život i demokratiju nikada više nećemo imati. Vi izddajnici ste za račun zapadnih kolonijalista razbili i opljačkali zemlju a ljude doveli do beznađa. Zato sada i pljukete po SFRJ. Ali, pročitani ste. Nećete dugo.
Nedelja 22.05.2016. 08:18
Jugoslavija je možda bila lažni raj ali Vučićeva Srbija "pravi raj". O Titu kao zlikovcu možemo pričati naširoko ali život 70 godina i danas ne mogu se uporediti ni po jednom osnovu . Tih 70 narod je ujutro išao na posao fabrike su radile uplaćivali su se doprinosi išlo se na godišnje odmore . Danas 2 miliona radno sposobnih bleji jer nema gde da radi a samim tim narod gladuje , mnogi rade bez plate o doprinosima mogu da sanjaju itd itd ...
Nedelja 22.05.2016. 08:22
I dan danas zapadni kolonijalisti imaju šta da pljačkaju u razbijenoj Jugoslaviji. Toliko je bogata bila ta država gdje je radnik bio vlasnik sredstava za proizvodnju a dobit je išla na izgradnju zemlje i standard radnika. Nije zaradu (profit) strani "vlasnik" odnosio u svoju zemlju. Zato smo mogli imati i školstvo i zdravstvo i stanove i kuće i ljetovanja i zimovanja i vikendice i hidroocentrale i fabrike i puteve i pruge i VOJSKU. Danas sa "vašim" "naprednim" sistemom nemamo ništa i robovi smo u svojoj zemlji. Radimo za drugoga (za neo-kolonizatore) a sve što zaradimo, "strani vlasnik naših života", (klasičan kolonizator) odnese svojoj kući da sebe gradi i dobro živi od našeg rada. Nama daje samo toliko da preživimo kako bi i sjutra mogli da radimo za njega. To su tekovine puča od petog oktobra i navodne "demokratije" koju si nam stari kolonijalisti UĆERALI bombama. Kad ćemo se osloboditi kolonijalnih robovlasnika vidjećemo. Ovako ne ide.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
  • 2021 © - vesti online