Rušenje mitova o Titovoj epohi (6): Brozova Jugoslavija najhumanija država
Istoričar, politički analitičar i komentator brojnih svetskih medija dr Markus Papadopulos je 4. maja ove godine drugi put posetio Beograd. Reporterska ekipa "Vesti" ga je srela u Kući cveća, gde je došao da se pokloni senima Josipa Broza Tita na 36-godišnjicu njegove smrti. Prijatno je bio iznenađen kada je ugledao Titovog unuka, Jošku Broza, zbog njegove sličnosti sa čuvenim dedom. Nekoliko razmenjenih rečenica i fotografisanje sa Titovim potomcima bili su nam viza za razgovor sa Markusom, koji nije krio oduševljenje Srbijom.
- Beograd mi je u srcu. Divim se Josipu Brozu Titu jer je bio jedan od najhumanijih državnika. Tita je poštovao ceo svet, od SAD do SSSR, a uz njega i je i SFRJ bila među najpoštovanijim državama sveta. Mnogo toga mudrog se od Tita moglo naučiti, ali izgleda da su političari s ovih prostora spremni samo da ga kritikuju, ali ne da od njega i uče. To isto važi i za sve ostale današnje svetske državnike - kaže naš sagovornik, ne štedeći kritike na račun svetske političke elite.
Srbija je kao Feniks
- Srbi i Srbija su se kroz istoriju dizali kao Feniks iz pepela. Valjda se zato toliko i razlikuje od svih drugih. Srbi imaju dušu i srce, ali im nažalost, nedostaju mudri političari koji će se okrenuti svojoj državi i narodu, a ne da se klanjaju belosvetskim moćnicima, koji im diriguju kako da se ponašaju i da budu najjeftinija radna snaga - kaže Markus.
Markus Papadopulos rođen je pre 38 godina u Londonu, po ocu Grk s Kipra, a po majci Englez, a njegovim venama teče i malo nemačke krvi, jer je njegova baka po majci Nemica.
- Rođen sam i odrastao u zapadnom delu Londona, Kingstonu. Bezbrižne dane detinjstva provodio sam u igri sa bratom Aleksandrom i polusestrom Helenom. Moj otac Stilijanos je došao s Kipra u London 1970. godine da studira. Iz njegove priče sam shvatio da mu ti prvi dani u Londonu nisu bili laki, ali kada je upoznao moju majku Marlen sve je postalo lepše. Čak se navikao i na hladno vreme - priča Markus.
Oduvek su ga, kaže, zanimali istorija i politika, pa nije neobično što je glavni urednik časopisa "Politics First", koji izlazi u okviru Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije.
Prvi put je kročio na Balkan pre sedam godina, kada je posetio Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.
- Sada sam drugi put u Beogradu. Sve što sam video u ovim nekada bratskim republikama mnogo me je rastužilo. Danas su to male nestabilne države, zavisne od kapitala i volje svetskih sila. Kada je počeo rat u Hrvatskoj i raspad Jugoslavije, bilo mi je užasno teško, pre svega zbog stradanja nevinih ljudi. Pomno sam preko televizije pratio sve što se dešavalo početkom devedesetih na Balkanu. Britanski mediji su od starta bili na strani Hrvata i muslimana, što nisu ni pokušavali da prikriju u svojim izveštajima. Bilo je jasno da su sve velike svetske sile već tada odlučili da Srbe proglase glavnim krivcima. To mi se uopšte nije dopadalo, jer smatram da su Srbi izuzetno pošteni, dobri, prostodušni ljudi - kaže Markus.
Rušenje mitova o Titovoj epohi:
1. Jugoslavija je bila lažni raj
2. Slovenci uvek prvi povuku nogu
- Svetske sile predvođene SAD, Velikom Britanijom i Nemačkom ubijale su narod Balkana, a istovremeno i Titovu Jugoslaviju. Bila je to država sa najhumanijim državnim stubovima - imala je besplatno školstvo i zdravstvo. Zato je i bila pretnja kapitalističkim državama. Jugoslavija je bila humanija od svih komunističkih i kapitalističkih država. Zato su je ubili. Svetski moćnici, sprovodioci neoliberalnog kapitalizma, krijući se iza plašta demokratije, na primeru rasturanja i razaranja Jugoslavije još jednom su pokazali da ih jedino interesuje geopolitika i novac - ističe naš sagovornik.
Stidi se što su britanski državnici aktivno učestvovali u razbijanju Jugoslavije, kao i u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999.
- Uvek su na sceni lažni moral, dvojni aršini i interesi svetski najmoćnijih sila - kaže Markus Papadopulos i najavljuje da će uskoro opet doći u Beograd.
Rusofil od malih nogu
- Imao sam pet godina kada sam prvi put čuo za Drugi svetski rat i od tada sam iščitao sve što sam mogao da nađem na tu temu. Tako sam čuo za Crvenu armiju i SSSR, a tada sam saznao i za Tita i partizane, odnosno, Jugoslaviju, koja mi je bila tajanstvena, drugačija od svih ostalih država. Mamin otac je bio komunista i obožavao je SSSR i Jugoslaviju, pa sam mnogo toga čuo od njega. Tako sam u neku ruku postao rusofil, a kad sam odrastao, sa dedom sam razmenjivao saznanja o tim inspirativnim zemljama. Kad god smo porodično išli u Grčku, ili na Kipar, dok bismo leteli preko Jugoslavije vadio bih u avionu mapu i gledao tu državu, pokušavajući s neba da razaznam nešto od onoga što su u mom sazvežđu bili Jugoslavija i Tito - seća se sagovornik "Vesti" žaleći što nije imao prilike da poseti onu staru Titovu Jugoslaviju.
