Rušenje mitova o Titovoj epohi (2): Slovenci uvek prvi povuku nogu
Mnogi kažu da jugonostalgičari vide samo dobre stvari u bivšoj zajedničkoj državi, dok zaboravljaju sve ono što je bilo loše - kult ličnosti, nedostatak demokratije, politički zatvor na Golom otoku, ograničavanje individualnih sloboda i slobode štampe. Politički analitičar iz Rijeke Vuk Perišić kaže da jugonostalgiju treba razumeti kao žal za boljim životom. Reč je i o pomalo iskrivljenoj predstavi o istoriji.
- Paradoks je u tome što bivši režim, koji je nestao 1990, možda čak i krajem 1989, a kojeg se danas sećamo sa nostalgijom, nije bio dobar, to je bio režim koji je trebalo menjati. Međutim, režimi koji su ga nasledili bili su toliko lošiji od njega da se nama sada čini da je ono bilo bolje. U tome je tragedija naše spoznaje. Došli smo u situaciju da žalimo za nečim što je zasluživalo kritiku, što je jedno od najvećih poniženja koje nam je nacionalizam priredio - rekao je Perišić za Slobodnu Evropu.
Analitičari se slažu da ljudi koji ističu pozitivne strane socijalizma nisu ni glupi ni slepi da ne vide da je ovaj sistem imao veoma mnogo loših strana, ali isticanjem njegovih pozitivnih strana oni pre svega žele da kritikuju ono što je negativno u savremenim društvima.
Ipak, jugonostalgija daje i rezultate jer je prirodno povezivanje tako srodnih društava.
Jugosfera kao polje saradnje
Britanski novinar Tim Džuda je pre desetak godina skovao termin koji se i danas obilato koristi - Jugosfera.
- Jugosfera ne znači obnovu Jugoslavije, ali nisam rekao da nema političke implikacije. Čak sam ubeđen da se u budućnosti može očekivati još veći stepen saradnje među bivšim Jugoslovenima. Ima mnogo presedana: Belgijanci, Holanđani i Luksemburžani su svojevremeno intenzivno sarađivali pod plaštom Beneluksa, sve dok ga EU nije učinila suvišnim. Drugi primer je Nordijski savet, koji okuplja prirodno povezane skandinavske zemlje, od kojih su neke u EU, a neke nisu - kaže Džuda.
- Slovenija je prva krenula u obnavljanje veza zato što u slovenačkoj politici postoji kontinuitet racionalnog ponašanja od osnivanja Jugoslavije 1918. do danas. Za razliku od ostalih jugonacionalizama, slovenački nikada nije bio previše emotivan. Imao je dozu racionalnosti.
Odluka Slovenije da napusti Jugoslaviju može se braniti vrlo racionalnim argumentima. Kada se u jednoj sredini koristi razum, a ne emotivnost i šovinistička mržnja, onda je logično da je ta sredina otvorenija i komunikativnija. Slovenija je za vreme Jugoslavije uvek i u svemu bila avangardna republika, pa zašto ne bi bila i sada - napominje Perišić.
