Utorak 14. 7. 2020.
Washington
140
  • Chicago
    240
  • New York
    220
  • Belmont
    260
  • Atlanta
    270
  • Boston
    310
  • Firt
    270
  • Denver
    280
  • Detroit
    230
  • Dover
    260
  • Hartford
    290
  • Orlean
    220
  • Helena
    290
  • Ren
    260
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    370
  • Portland
    300
  • Salem
    260
  • Santa Fe
    270
  • Tampa
    320
  • Topeka
    270
0
Ponedeljak 19.02.2018.
03:00
B. Đokić - Vesti A

Šta je CIA znala o nama (1): Tito lider po meri Amerike

Nakon višegodišnjih rasprava i odlaganja, američka CIA objavila je više od 12 miliona dosijea na internetu. Time je dala javnosti na uvid sve ono što su znali, istraživali, predviđali, te šta ih je zanimalo od osnivanja ove najveće tajne službe na svetu 1947. do kraja prošlog veka, perioda za koji se smatra da objavljivanje izveštaja neće ugroziti dalje operacije ove obaveštajne agencije.

wikipedia.org
Bela kuća 1971. godine: Josip Broz i Ričard Nikson sa suprugama

Reporteri "Vesti" pročitali su veći deo analiza koje je američka tajna služba iz Beograda, odnosno bivših SFRJ i SRJ, slala u Vašington, a koji se tiču Jugoslavije, srpskog pitanja, Tita, Aleksandra Rankovića i odnosa unutar nekadašnje federacije.

Zanimljivo je da nema previše nepoznatih i ekskluzivnih informacija, što bi neki slabiji poznavalac rada tajnih službi eventualno pomislio ili želeo. Ali, ima podataka prikupljenih iz novina, sa televizije, iz razgovora sa zvaničnicima, političarima. Iz Beograda su u sedište CIA u Lengliju uglavnom slate analize i izveštaji.

Procene na mesečnom ili godišnjem nivou, a intenzitet broja izveštaja menjao se kako bi SFRJ ili kasnija SRJ dolazile u žižu pažnje. Najviše se pažnje ovim prostorima posvećivalo neposredno posle raskida Tita sa Staljinom od 1948. do 1954, zatim nakon intervencija SSSR na Mađarsku i pogotovo Čehoslovačku 1968, te uoči raspada SFRJ i ratova koji su potom počeli.

Iz arhiva CIA se zapaža da je do raspada SSSR Amerikance interesovao opstanak Josipa Broza i njegove politike, koja se svela na savezništvo sa Zapadom, odnosno SAD. Zanimala ih je bilo kakva opasnost koja bi eventualno mogla da izazove da SFRJ priđe savezu sa SSSR ili suprotno, da države Varšavskog pakta pokrenu invaziju na Jugoslaviju.

Ukoliko budu otvorene arhive KGB, MI6 ili ministarstava spoljnih poslova Rusije i Velike Britanije, možda će to baciti novo svetlo na dešavanja na Balkanu. Zato, analize CIA ne treba uzimati zdravo za gotovo. Često se svode na prenošenje izveštaja objavljenih u lokalnim novinama, pa se dešava da su pune nedoslednosti i neretko grešaka.

O tome koliko bi otvaranje tajnih arhiva moglo da nam pomogne da jasnije sagledamo našu prošlost, za "Vesti" govori istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, koji je godinama proučavao dosijee i arhive tajnih službi, te boravio tim povodom nekoliko puta u SAD.

- Još 2006. godine sam bio u Vašingtonu i doneo dokumenta CIA koja su sada publikovana. Gledao sam građu u Nacionalnom arhivu, jer su tada ta dokumenta mogla samo tamo da se vide, a sada su sva objavljena na internetu. Kod tajnih službi je uvek više pitanje šta još skrivaju, a ne šta objavljuju. Glavne stvari su u detaljima - objašnjava prof. dr Pavlović.

Prepisivanje iz novina

Veliki deo izveštaja iz Beograda, obaveštajci CIA su slali o ekonomskoj situaciji u SFRJ i zemljama nastalim na razvalinama Jugoslavije.
- Njihovi ekonomski izveštaji se u suštini baziraju na našim podacima. Uglavnom su ih prepisivali iz novina, ali su imali i podatke iz MMF, Svetske banke. Ispostavilo se da je posle smrti Tita ostalo više od 20 milijardi dolara duga, što je velika suma za to vreme. Tada nam je u pomoć pritekla tadašnja Evorpska ekonomska zajednica, preteča EU, pa je formiran jedan veliki finansijski paket za izgradnju infrastrukture - navodi profesor Pavlović.

Napominje da se ništa spektakularno otvaranjem špijunskih i bezbednosnih arhiva ne može otkriti, ali da ima mnogo detalja, što istoriju čini čitljivijom.

- Glavni tokovi politike tog vremena su uglavnom jasni. Moglo se iz ovih arhiva saznati o transferu oružja u Hrvatsku, pomoći Mađarske, ali većinu toga smo već znali. Imate i dosta pogrešnih procena. Tako su iz CIA predviđali da će Tita naslediti Stane Dolanc, pa da će Tita naslediti Vladimir Bakarić. Treba znati da je CIA jedna od desetak bezbednosnih agencija koje rade isti posao, pa su i druge službe prisutne u većim gradovima zemalja širom sveta - objašnjava Pavlović.

Njegovo mišljenje jeste da, kao i svaka slična organizacija, CIA takođe barata dobrim i lošim podacima, da ima pouzdanih i nepouzdanih informacija, te da ne treba preterivati u mistifikaciji tajnih službi i njihovog rada. Iz tih razloga sve izveštaje, ne samo CIA, već i drugih obaveštajnih agencija treba uzeti sa oprezom i sumnjom, jer na kraju krajeva, njihovu okosnicu čine ljudi, a oni često mogu da daju pogrešan sud, pogotovo usled nedostatka informacija.
Reporteri "Vesti" su izdvojili neke od najzanimljivijih izveštaja CIA iz Beograda, koji pokazuju šta su SAD o nama znale, šta su nameravale i kakvi su njihovi nacionalni interesi na vetrometini između Istoka i Zapada.

Sutra - Šta je CIA znala o nama (2): Siromaštvo u celofanu

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2020 © - vesti online