Rasejanje u političkom zapećku matice (3): Niko nas ni za šta ne pita
Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji, rođen je u Beču, ali se sa roditeljima pred polazak u osnovnu školu vratio u roditeljski zavičaj, selo Lučica kraj Požarevca.
Ambiciozan i spreman da svakoga dana uči, vratio se u rodni Beč 2002. godine. Danas je uspešan čovek, Austrijanac i Srbin podjednako, ali pošto živi u Beču, želi da se srpska zajednica što bolje i što više uključi u društveno-politički život nove domovine.
- Odnos dijaspore i matice sveo bih na održavanje tradicije i kulture, s izuzetkom jezika, što je u ovom trenutku, sekundarna tema. Srbija traži investitore i vodi državničku politiku u odnosu na interese i kontakte koje je, maltene, sama uspostavila i na njih se i oslanja. Mi iz dijaspore, pre svega mislim na nas iz Austrije, hoćemo na to pozitivno da utičemo, želimo da dajemo inicijative i omogućavamo kontakte koji su nam dostupni, ali realno, nemamo poluge da bismo u makroprivredi i vodećim monetarnim institucijama mogli da budemo bilo kakav tas na vagi - ističe Aleksić, inače član Socijaldemokratske stranke Beča.
Rasejanje u političkom zapećku matice:
Žali što se sve, zasad, svodi na želje, jer ozbiljnijih aktivnosti na tu temu nema. Na pitanje koliko je važna podrška matice oko nekih političkih tema srpske zajednice u Austriji, odgovara da je u zavisnosti od političkih tema, a zbog dugoročnih državnih interesa, neutralnost najčešće prepoznatljiva taktika:
- Ipak, svaka vlast ima svoje favorite - bilo pojedince ili stranke sa kojima ima poseban odnos. Najsvežiji primer je konkretna podrška predsednika RS Milorada Dodika i poziv Srbima da glasaju za jednu stranku. Koliko je efekta to imalo na glasačko telo, možemo samo da nagađamo. Kada matica odabere stranu, to ne znači da će i građani u dijaspori, ili obrnuto - kaže Aleksić.
Politička reintegracija iseljenika
Imate li utisak da svaka srpska vlast prema dijaspori pruža ruke samo kada joj treba novac, ali u srpskom parlamentu - ne žele predstavnike dijaspore?
- Po ovom pitanju imam drugačiji stav u odnosu na mnoge. Zašto bi vlast želela predstavnika kada ga ne žele birači? Ko bi od nas poneo oreol predstavnika u matici, ako čitava dijaspora ulaže i radi za Srbiju? Jedan? Iz svake zemlje po jedan? Skupština dijaspore je nešto u šta se još polažu nade i smatram da je to pravi put za političku za političku reintegraciju iseljenika u budućnosti, kojoj treba da težimo - kaže Zoran Aleksić.
