Rasejanje u političkom zapećku matice (1): Skupštinske klupe tesne za dijasporu
Srpska dijaspora mogla bi da bude velika snaga matice u popravljanju svetskog imidža, a njeno uključivanje u politički život država u kojima živi, ne samo most za bolje bilateralne odnose, već i kanal za ostvarivanje srpskih interesa. Na neophodnost što boljeg organizovanja rasejanja i uticaj u zemljama gde su nastanjeni ukazao je nedavno zamenik predsednika Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić, založivši se za njihov ulazak naših ljudi u sferu državne politike tih zemalja.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je inače zagovornik ulaska dijaspore u srpske skupštinske klupe, početkom nedelje je Dačićevim zalaganjima dao i drugi smer, zatraživši da integriše Srbe iz Republike Srpske u svoj izborni sistem.
Ministar Dačić je poručio da nije ključna samo brojnost srpske dijaspore.
- Ima zemalja gde možemo i bolje da se organizujemo, gde Srbi mogu da uđu u parlament te države - kazao je on.
Snaga u regionu
Značaj srpske glasačke mašine sve više postaje predmet pažnje u inostranstvu. Prvenstveno liderima u regionu, što pokazuju i nedavni izbori u Hrvatskoj gde su tri srpska mesta u Saboru postala vrlo značajna i levici i desnici koje bi da putem njih ojačaju pregovaračke pozicije. Dosadašnji hrvatski premijer Zoran Milanović se Srba uvek seti pred izbore, pa se i uoči ovih pohvalio da od deset Srba osam glasa za njega. Nažalost, svaki uticaj Srba u Hrvatskoj tu završava.
Kao dobar primer naveo je kako je tokom boravka u Australiji upoznao predstavnika tamošnjeg parlamenta, poreklom iz Bosne i Hercegovine, objašnjavajući da Srba u politici sedmog kontinenta još uvek nema, iako ih je tamo nastanjeno deset puta više. Ovim nastupom Dačić je nametnuo i pitanje zašto se zalaže za dijasporce u politici drugih zemalja žmureći pred činjenicom da ih u srpskom parlamentu nema ni u tragovima.
Da nije tužno, bilo bi smešno, komentariše Dačićeve poruke rasejanju bivši predsednik parlamentarnog Odbora za dijasporu Janko Veselinović. On je, ističući da je Srbija jedna od država sa najvećom dijasporom u odnosu na broj stanovnika, ukazao da su za razliku od nje, sve ozbiljne zemlje uvrstile predstavnike svoje dijaspore u parlamente.
- Praktično nema države u Evropi koja nema baš nikakvu vrstu učešća rasejanja u političkom životu, dok kod nas sve ide u obrnutom smeru i svako prisustvo se ukida. Rasejanje je ostalo i bez svog ministarstva u matici. Zakon o dijaspori se ne primenjuje, a više nema ni Kancelarije pri Ministarstvu spoljnih poslova, jer nije imenovan direktor Uprave za dijasporu. Dačić se ruga našim ljudima u rasejanju, jer je on trebalo da predloži tog rukovodioca - kazao je Veselinović za naš list.
On ističe da je aktuelna vlast gurnula u totalni zapećak dijasporu, što je nezapamćeno u novijoj srpskoj istoriji.
- Pokret za preokret, čiji sam predsednik, pre pet meseci je inicirao ustavne promene koje bi išle u prilog učešću dijaspore u matici, ali to do sada nije stiglo čak ni na dnevni red - kaže Veselinović.
Smatra da je sramota što vlast neće svoje rasejanje u političkom životu i ne da čak ni ono najmanje što dijaspora može da dobije. To je glasnogovornik koji ne bi imao pravo da glasa, ali bi u parlamentu iznosio probleme s kojima se suočava rasejanje.
- Zabrinjavajuće je i što u ovoj godini kulturni i školski programi nisu realizovani, jer para za to nema, a ima ih za Beograd na vodi. Kako nema ni Uprave, poslanike zovu naši ljudi iz inostranstva, jer ne znaju kome da se obrate - otkriva naš sagovornik, dodajući da ne razume zašto predstavnici srpskih vlasti traže učešće dijaspore u parlamentima drugih država, a pritom su loš primer jer rasejanje nisu uključili u matični.
Za ulazak Srba iz regiona i rasejanja u srpske skupštinske klupe, još krajem leta 2014. založio se predsednik RS Milorad Dodik. Njegov predlog je da za RS, kako i sada ponavlja, kvota bude četiri ili pet poslanika, za Crnu Goru dva ili tri, Makedoniju, Zapadnu Evropu po jedan, a predstavnike bi imali i drugi kontinenti. O istom pitanju se srpska dijaspora izjašnjavala u nekoliko navrata, a njeni predstavnici ukazivali su da bi na osnovu brojnosti, rasejanju moglo da joj sleduje možda i 15 poslaničkih mesta. Priznali su da bi bili zadovoljni i sa pet.
Dodikov predlog je, prema oceni šefa poslaničkog kluba naprednjaka Zorana Babića, za živu raspravu.
- Nisam po difoltu za ili protiv nekog predloga, već za temeljno promišljanje svih političkih aktera - kaže Babić za "Vesti", dodajući da bi time mogla da se pozabavi radna grupa za promenu političkog sistema.
Glasaju samo najuporniji
U nekim državama je dijaspori omogućeno da ima predstavnike u parlamentu, kao što je slučaj u Francuskoj, Italiji, Alžiru, Portugalu, ali i kod naših suseda, Rumunije, Makedonije i Hrvatske. Bukurešt dijaspori garantuje pet mandata, Makedonija i Hrvatska po tri, a Francuzi i Italijani po 12 predstavnika dijaspore. Srbiji to još nije ni na kraj pameti. Beograd je dijaspori tek pre nešto više od decenije omogućio pravo glasa, ali sve čini da im se i to maksimalno oteža. Glasaju samo najuporniji, spremni da pređu mnogo kilometara, a ranije obećavano elektronsko glasanje više niko ni ne pominje. Tako se matica našla u svojevrsnom paradoksu, sa ogromnom dijasporom od gotovo četiri miliona i tek desetinama glasova sa biračkih mesta u konzulatima.
Smatra da je dijaspora bitan elemenat srpskog društva. Zato kao kvalitetan iskorak u odnosima vidi cilj vlasti da ona uloži u maticu, zaposli ljude, ali i zaradi.
Da je potrebna promena političkog sistema da bi se dijaspora uključila u politički život matice, objašnjava izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, ali kako kaže vidi se da niko od ozbiljnih srpskih političara nije za to.
- To pokazuje da su i šanse da naši ljudi iz rasejanja učestvuju u političkom životu Srbije, bar za sada, vrlo male. Ni Dodikov modus da Srbi iz regiona i sa svih kontinenata sede u Skupštini Srbije takođe nije imao odjeka - kaže Klačar.
