Reketaši teraju od otadžbine
Odbor Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu nedavno je usvojio program rada. U njemu se, između ostalog, obavezao da će uticati na suštinsko popravljanje položaja Srba van matice, a u našoj zemlji jačati svet o značaju ekonomskih, kulturnih i prosvetnih integracija sa Srbima u rasejanju.
U 36 tačaka mera, nabrojani su mnogi nerešeni problemi: od lakšeg glasanja i kandidature na srpskim izborima, nastave na srpskom jeziku, pa redom. Da li je to samo spisak lepih želja zakonodavne vlasti, ako se uzme u obzir da u Vladi Srbije, Uprava za dijasporu još nema direktora. Samo zbog tog problema dijaspora je uskraćena za oko milion evra najkonkretnije pomoći, jer nema ko da potpiše odluku.
- Mi ćemo kao Odbor učiniti sve što je u našoj moći. Ali, ako ta konkretna pomoć izostane, to direktno narušava poverenje dijaspore u naše institucije - kaže za "Vesti" Aleksandar Čotrić, član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije.
Šta su vaši prioriteti?
- Pre svega, predlaganje promena zakona i nadgledanje primene zakona. U tom smislu je najvažniji Zakon o dijaspori. Insistiraćemo da se što pre imenuje prvi čovek Uprave za dijasporu u Ministarstvu spoljnih poslova. Tražićemo da se sazove Skupština dijaspore koja se nije sastala tri godine.
Kažete da ćete insistirati na susretima predsednika i premijera Vlade sa Srbima u rasejanju.
- Bilo bi logično da kada Skupština dijaspore okupi 45 delegata iz celog sveta, njih prime najviši predstavnici naše zemlje. Zakonska je obaveza da se jednom u tri meseca sastane Savet za Srbe u regionu kojim predsedava predsednik Srbije.
Ko je sve tu podbacio?
- Dva puta smo imali vanredne izbore, baš u vreme kada je trebalo da se održi Skupština dijaspore, ugašena je Kancelarija, a formirana Uprava za dijasporu koja nema direktora.
Tražićete izmene izbornih zakona u delu koji se odnosi na dijasporu.
- Svih 17 članova Odbora za dijasporu, bez obzira na stranačku pripadnost, smatraju da bi trebalo omogućiti jednostavnije glasanje našim državljanima u inostranstvu, pre svega, putem pisama. Videli smo da je u Austriji na poslednjim izborima 800.000 ljudi tako glasalo. Osim toga, trebalo bi razmisliti o mogućnosti da se glasa van diplomatsko-konzularnih predstavništava. Kada se stvori mogućnost da naši državljani u dijaspori budu birani za poslanike, to će povećati interesovanje dijaspore za izborni proces.
Odbor pominje i ekonomsku saradnju. Uvek se govori da se ne pravi razlika između stranog investitora i srpskog iz inostranstva koji želi da ulaže u Srbiju. Ali, stranci imaju bolji tretman.
- Strani investitori dobijaju po 10.000 evra za jedno radno mesto. Moramo da menjamo odnos prema našim ljudima, da se ne desi ono što se desilo sa Galenikom kada je Milan Panić uložio svoj kapital ili kada je Srba Ilić kupio Putnik. Želimo da privučemo Branka Tupanjca, jednog od najbogatijih ljudi u Americi, Roberta Milićevića iz Australije ili Milana Mandarića koji je postao vlasnik FK Olimpija u Sloveniji, a ne želi da ulaže u srpski sport.
A kako objašnjavate da stranci nisu izloženi korupciji, a Srbe koji iz dijaspore dođu da ulažu stalno neko reketira?
- Verovatno zato što neki predstavnici lokalnih vlasti računaju da to može lakše da prođe kod naših ljudi, i da će sa strancima biti veće posledice. Mnogi naši ljudi iz inostranstva su mi potvrdili da su upravo zbog korupcije odustali od ulaganja u Srbiju, da im je otvoreno tražen novac ili mi je jasno stavljeno do znanja da će se načekati dozvole ako ne daju mito. Te slučajeve odmah treba da prijave nadležnim organima.
Zaštita nacionalnog i verskog identiteta
Najavljujete da ćete u skladu sa Deklaracijom UN o pravima manjina tražiti zaštitu nacionalnog, jezičkog, kulturnog i verskog identiteta Srba u inostranstvu, iako dobro znate da je problem čak i sa organizacijom škola na srpskom jeziku.
- Na sastanku sa predstavnicima Slovenije treba tražiti da se Srbima u toj zemlji prizna status nacionalne manjine. Mi smo priznali to pravo Slovencima. Srbi u Albaniji nemaju nikakva prava, dok se Albanci na jugu centralne Srbije školuju na maternjem jeziku. Ali, Srbi nemaju status nacionalne manjine ni u Austriji, gde su prisutni stotinama godina, gde živi 300.000 naših, što je pet odsto stanovništva Austrije.
Činjenica da dijaspora u Srbiju godišnje šalje četiri milijarde evra govori dve stvari: da se ovde teško živi, ali i da država nije ponudila rešenje ili plan kako da, umesto što rođaku šalju 200 evra mesečno, tom rođaku pomogne da pokrene biznis?
- Država treba da se aktivnije uključi kroz obrazovanje, podsticanje preduzetništva, organizaciju seminara... U Švajcarskoj, recimo, poljoprivrednici tokom zime posećuju besplatne kurseve o tome kako da unaprede proizvodnju. U Austriji kada neko ostane bez posla, odmah uskače država i nudi mu doškolovanje, obuku, kurseve.
Zalažete se za otvaranje novih DKP-a u regionu, kao i kulturnih centara. Kolika su tome prepreka politički odnosi, ako koliko finansije?
- Finansije su najveći problem jer otvaranje DKP traži značajna sredstva. Godinama se zalažemo da se otvori naš konzulat u Skadru jer tu živi oko 30.000 Srba potpuno obespravljenih. Takođe, da se otvori konzulat u Kninu i na severu Crne Gore.
Pa, koliko je onda realno da realizujete to što ste usvojili? Kako ubediti dijasporu da će se ovoga puta ostvariti?
- Ne mogu da ih ubedim i ne želim da dajem lažna obećanja. Problem je do izvršnih organa vlasti koje bi pre svega trebalo da imenuju direktora Uprave za dijasporu, kao i da konačno objave rezultate konkursa za sufinansiranje projekata iz dijaspore koji je još u maju raspisan. U Frankfurtu se održavaju susreti pisaca dijaspore, za koje je udruženje Sedmica apliciralo, a nije dobilo sredstva. U Rumuniji su održani dani Preobraženja, a ni oni nisu dobili novac. U Albaniji ne može da radi kurs srpskog jezika bez tog novca. Pitao sam ministra Ivicu Dačića zašto taj novac, oko milion evra godišnje, nije raspodeljen. On mi je odgovorio da se čeka imenovanje direktora Uprave za dijasporu.
Aforističar u politici
* Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. u Loznici, u Srbiji. Objavio je 11 knjiga aforizama, tri knjige satiričnih priča, kao i knjigu priča za decu "Ozbiljno smešna knjiga".
* Priredio je antologiju srpskog aforizma za decu "Razdeljak", zbornik aforizama o sportu "Dribling duha" i Antologiju savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju. Aforizmi su mu uvršteni u Čitanku za četvrti razred osnovne škole. Njegove priče i aforizmi prevođeni su na 25 jezika.
* Završio je Pravni fakultet. Bio je član Gradske vlade Beograda (1997-2000) i zamenik ministra za dijasporu Srbije (2004-2007). Autor je knjige o srpskoj dijaspori "Sabrani u rasejanju". Jedan je od autora Strategije Vlade Republike Srbije za jačanje veza sa dijasporom i Srbima u regionu.
* Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta. Živi i radi u Beogradu.
