Srpski jezik u začaranom krugu
Srpskoj deci iz pokrajine Hesen u Nemačkoj, gde ima više od 120 đaka osnovne škole, preti opasnost da ostanu bez dopunske nastave na maternjem jeziku ukoliko Ministarstvo prosvete Srbije nastavi da ignoriše problem.
Na rešavanju ovog pitanja uveliko su angažovani Generalni konzulat Srbije u Frankfurtu i Centralni savet Srba u Hesenu, kao i saveti roditelja koji su se još oktobra prošle godine obratili pomenutom resoru sa zahtevom za otvaranje novih grupa učenika radi realizacije obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u Frankfurtu, Ofenbahu i Langenu.
- Od Ministarstva prosvete iz Beograda tražimo saglasnost da možemo da organizujemo dopunsku nastavu. Roditelji su spremni da finansiraju honorarnog nastavnika, a prosvetne vlasti Hesena će obezbediti osiguranje đaka i učionice. Ali, u Hesenu u vezi s nastavnim planom i programom, i stručnosti nastavnika traže garancije države Srbije, koje bi bile date preko našeg Generalnog konzulata u Frankfurtu. U vezi s problemom dopunske nastave još od 2011. uzalud se dopisujemo sa Beogradom preko koordinatora za dopunsku nastavu u dijaspori - izjavila je za "Vesti" Vida Vučković, predsednica Centralnog saveta Srba iz Frankfurta.
Koordinator Aleksandra Radović kaže da je upoznata s problemima i da će 31. marta biti raspisan konkurs za jednog honorarnog nastavnika u Frankfurtu.
- Oni su do pre dve godine imali integrisanu nastavu i nisu bili u nadležnosti Ministarstva prosvete Srbije. Nastavnike je plaćala Nemačka, na osnovu nekadašnjg bilateralnog sporazuma sa bivšom SFRJ. U međuvremenu je ukinuta integrisana nastava, ali nemačka država je nastavila da plaća već postojeće nastavno osoblje do penzionisanja. Njihovim odlaskom u penziju dopunska nastava treba da pređe u nadležnost prosvetnih vlasti Srbije, ali u tom slučaju ocena iz srpskog jezika ne ulazi u nemački sistem ocenjivanja i deci ne može biti upisana u đačke knjižice nemačkih škola - objašnjava Radović.
Više obaveza - bolji đaci
- Naš krajnji cilj jeste da dopunsku nastavu na srpskom opet finansira pokrajina Hesen jer se i pojedine nemačke partije zalažu za povratak učenja jezika iz zemlje porekla o trošku nemačke države pošto roditelji tih đaka plaćaju porez u Nemačkoj. U pojedinim pokrajinama to je već urađeno. Istraživanja u Nemačkoj su pokazala da su bolji đaci ona deca koja pored redovnih nemačkih idu i u dopunske škole na jeziku zemlje porekla, da lakše uče i brže prihvataju multikulturalnost. Jedno od istraživanja kaže da su naša deca, koja su pohađala dopunsku nastavu tokom osnovne škole, bila u prednosti za najmanje 30 odsto u odnosu na ostale, da su lakše završavala vodeće srednje škole i sticala fakultetske diplome - ukazuje Stanimirov.
Katica Stanimirov, prosvetni radnik iz Bad Homburga, napominje da bi ocena iz srpskog jezika ipak ulazila u nemačka svedočanstva.
Učiti od Rusa i Turaka
- Nastojimo da srpski jezik u nemačkim školama bude priznat kao treći strani jezik mada Srbija još nije članica EU.
Ukazujemo da nastava na maternjem jeziku doprinosi boljoj integraciji u nemačko multikulturalno društvo.
Rusi su se već izborili da ruski bude treći strani jezik u nemačkom sistemu školstva, a i Turci su u ušli u taj proces - kaže Stanimirov.
- To je moguće ako Generalni konzulat Srbije potpiše dogovor s Ministarstvom kulture Hesena, koje je nadležno i za prosvetu, o organizovanju dopunske nastave na srpskom jeziku. Tim aktom je potrebno precizirati da će se nastava organizovati po određenom kvalitetu i da prosvetni radnik ima kvalifikacije koje su priznate i u Srbiji i u Hesenu. A konzulat ne može da se zvanično uključi dok preko Ministarstva spoljnih poslova ne dobije saglasnost od Ministarstva prosvete Srbije. Nastavnika već imamo, on je penzioner, ali je spreman da se barem još jednu godinu honorarno angažuje samo da bi se nastava održala, da deca ne gube kontinuitet i vreme - precizira Katica Stanimirov.
Potraga za nastavnicima
Osim u Hesenu, problem dopunske nastave postoji i u drugim delovima dijaspore.
- U Vićenci, na primer, nastavnika čeka oko 200 srpskih đaka, a Ministarstvo prosvete Srbije konkurs raspisuje tek kad se obezbedi novac. Postoji model da za novu grupu prvu godinu roditelji plaćaju nastavnika i ako se školska godina završi s najmanje 24 učenika, od naredne godine nastavnika nastavlja da finansira Srbija. Ukoliko je reč o honorarnom nastavniku, to je za Srbiju finansijski povoljnija varijanta, ali to mora da bude kvalifikovana osoba koja već živi u zemlji gde treba organizovati dopunsku školu, dok redovnog nastavnika šalju prosvetne vlasti iz Srbije i snose sve njegove troškove boravka, a to puno košta - pojašnjava Aleksandra Radović.
