Vratiću poverenje dijaspore u maticu
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Ivica Tončev ocenjuje da su prioriteti ovog ministarstva stvaranje većeg poverenja između matice i dijaspore i jačanje ulaganja iz rasejanja u Srbiju. U razgovoru za "Vesti", Tončev razjašnjava i mnoge nedoumice u vezi sa nedavnim povlačenjem svih naših službenika iz ambasade u Skoplju, ali i otkriva dokle je stigla interna istraga MSP-a o malverzacijama unutar diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Nemam čarobni štapić
Čini se da se veoma malo radi za dijasporu. Mnogi su očekivali da će se stvari pokrenuti pošto ste reprezent kategorije državljana Srbije?
- Zaključak da se radi malo za dijasporu nije zasnovan na činjenicama, one su drugačije. Od kada sam imenovan za državnog sekretara mnoge stvari prema našoj dijaspori su krenule u boljem pravcu. Jedino ako je neko očekivao da imam čarobni štapić i situaciju promenim preko noći, to nažalost nije moguće.
Šta je dosad urađeno?
- Evo samo nekih bitnih pomaka. Brže nego ikad u poslednjih nekoliko godina podeljena su celokupna sredstva za projekte udruženja koja se bave dijasporom, a podsetiću da je reč o projektima koji direktno utiču na kvalitetnije očuvanje srpskog jezika, kulture i tradicije u rasejanju. Pri tome, nije reč o nekoliko desetina hiljada, već o oko milion evra budžetskih sredstava koja su namenjena raznim projektima koje sprovode u delo upravo udruženja, organizacije i pojedinci koji žive van granica Srbije. Svi detalji će se svakako naći u redovnom godišnjem izveštaju Ministarstva spoljnih poslova. Ovo je samo deo aktivnosti, jer insistiram na stvaranju većeg poverenja između matice i dijaspore i jačanju ulaganja iz rasejanja u Srbiju.
Do sada su to mnogi pre vas pokušavali?
- Moj zadatak je da uverim naše sunarodnike da je Srbija napokon postala dobro mesto za investicije. To je razvijanje tog, kako ga neki zovu - ekonomskog patriotizma. Podsetiću da su do sada svi ti pokušaji da se dijaspora više uključi propadali zbog neozbiljnosti same države. Ali, od 2012. godine stvari se drastično pomeraju na bolje. Uostalom, najbolja preporuka našim investitorima u dijaspori su upravo velike kompanije koje su ušle u Srbiju i ostvaruju profit.
Sistem čine ljudi
Istovremeno, Uprava dijaspore je najpre izgubila sprat, a nedavno i celu zgradu bivšeg Ministarstva za dijasporu. Zašto je bilo toliko bitno da se oni izmeste?
- Odluka o njihovom premeštanju nije doneta u MSP-u, već je to procena nadležne vladine Komisije koja se bavi raspoređivanjem vladinih institucija u cilju što boljeg i racionalnijeg korišćenja prostora. Njihova procena je bila da je najlogičnije da Uprava, koja je ionako u sastavu MSP-a, sada i formalno bude u zgradi tog Ministarstva. Zaista u takvoj logici ne vidim ništa sporno pogotovo što u MSP-u postoji adekvatan kancelarijski prostor za Upravu. To znači da će Uprava biti bliža samom rukovodstvu ministarstva, da će komunikacija biti brža i da će se raditi efikasnije i operativnije. Posmatrajući čitav premeštaj pitam se da li je to možda trebalo uraditi i ranije. Sve sam skloniji uverenju da jeste.
Preseljenje se može protumačiti i da je dijaspora Srbiji "zadnja rupa na svirali, jer je državi bitnija Agencija za saradnju sa Rusijom i Kinom"?
- I Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Srbije svakim svojim potezom pokazuju da joj dijaspora svakako nije, kako kažete, poslednja rupa na svirali. U krajnjem slučaju nije mi jasno zbog čega je preseljenje s jednog na drugo mesto toliko bitno, sem ukoliko želimo da se umesto suštine bavimo nebitnim detaljima.
Uskoro direktor Uprave
Već tri godine nije izabran direktor Uprave. Zašto i zbog čega je to problem?
- Nije u pitanju nikakva zavera, već proceduralna stvar koja kasni zbog činjenice da je u Srbiji u poslednje tri godine sprovedeno više izbornih ciklusa, a zatim, sa izborom novog predsednika Srbije ponovo je formirana nova vlada. Otuda očekujem i da će Vlada Srbije uskoro dati svoj predlog za novog direktora Uprave. Nedavno su reimenovani vršioci dužnosti pomoćnika direktora Uprave, što ukazuje da uskoro možemo očekivati i odluku o samom direktoru. Imajte u vidu da je, i pored činjenice da nije bilo direktora, Uprava obavljala redovne poslove uključujući i raspodelu sredstava za projekte. Uostalom, i ja kao državni sekretar zadužen za dijasporu imam nadzornu i koordinirajuću ulogu nad radom same Uprave.
Šta je, po Vama, potrebno učiniti da se dijaspora i otadžbina mnogo bolje uvežu?
- Iz perspektive "dijasporca" jasno mi je šta najviše muči naše sunarodnike, ali većina tih problema je uveliko rešena. Tu pre svega mislim na brže dobijanje dokumenata, rešavanje statusnih pitanja, dnevnih birokratskih problema na šalterima opština i drugih institucija. Međutim, sistem čine ljudi i svestan sam da mora doći do promene svesti ne samo kada je reč o matici, već i o našoj dijaspori. Ne treba svugde da tražimo dlaku u jajetu ili da smo stalno "kontraši iz inata", odnosno da odlično znamo šta nećemo i da kritikujemo, već bi trebalo mnogo više da se svi uključimo u zbivanja koja su nam važna i da zajedno rešavamo probleme, predlažemo bolja rešenja, jer time zapravo pomažemo sebi i pravimo temelje da sledeće generacije naših mladih u dijaspori vratimo matici.
Borba za jezik
Na šta konkretno mislite?
- Svi spuštaju glavu nad činjenicom da već nekoliko generacija unazad naše dece u dijaspori više ne zna svoj maternji jezik ili razume tek po neku reč. Naravno da asimilacija i adaptacija na život u rasejanju čini svoje, ali ima tu i naših grešaka, od roditeljskih do sistemskih, tako što država nije uspevala da pronađe model da se približi mladima i privuče ih učenju srpskog jezika, istorije i tradicije. Moramo ponuditi više sadržaja našim ljudima u rasejanju kako bismo ih animirali. Mnogi od njih su mladi, školovani i uspešni ali ne vide sebe u priči o dijaspori. To je potrebno da menjamo u cilju što sveobuhvatnije integracije rasejanja. Samo tako možemo očuvati identitet i stvoriti zajedničku energiju na dobrobit matice i rasejanja.
Šta je onda Vaš predlog?
- Potrebno je više razumevanja i obostrane tolerancije u ovom odnosu. Matica treba da ceni svoje rasejanje, ali i rasejanje treba da ceni maticu i da je ne doživljava samo kao mesto za odmor već i kao mesto na koje se uvek može vratiti, kao mesto u koje može ulagati i što je najvažnije sredinu u koju može prenositi vrednosti i standarde iz razvijenih društava u kojima živi. Uvek će se naći neki problem i neprijatnost koja može nekoga izrevoltirati, ali sa tim stvarima se susreću i oni koji žive u Srbiji. Takve stvari ne treba doživljavati lično. Primenimo efikasniju proceduru iz Švajcarske, pokažite nam kako se to tamo radi. To je patriotizam kojim se matica jača i postaje bolje društvo. Trebamo menjati Srbiju u smeru efikasnijeg i pravednijeg društva. Uveren sam da smo na tom putu, ali sve to zahteva neko vreme koje je potrebno što racionalnije da iskoristimo kako bismo što bolje ostvarili željeni cilj.
Dela važnija od deklaracija
U ekspozeu, novi premijer, Ana Brnabić ni slovom nije spomenula dijasporu?
- A da li je dijaspora imala neke koristi od toga što se od 2000. pominjala u ekspozeima tadašnjih premijera? Ovde je reč o tome da li država želi da suštinski rešava probleme i poboljšava veze matice i dijaspore. U tom naumu imamo svu podršku kako predsednika, tako i cele Vlade Srbije. Videli ste da je predsednik Vučić vrlo brzo po stupanju na dužnost okupio Srbe iz regiona i izneo stav da je neophodno jedinstvo po pitanju zaštite prava i identiteta Srba u regionu. On je i tokom svog premijerskog mandata stavio akcenat na proaktivan odnos prema rasejanju i jačanju veza matice i rasejanja. Posebno bih istakao njegovu pažnju usmerenu prema Srbima iz regiona. Dogovorena je i gradnja Srpske kuće u Podgorici u koju Srbija investira nekoliko miliona evra. To su svakako konkretne mere pomoću kojih se pokazuje briga novoizabranog predsednika Aleksandra Vučića i aktuelne vlade. Važnija su dela od praznih deklaracija i strategija koje takođe imamo, ali mnogi ih nisu doveli do akcionih planova i konkretnih mera.
"Pumpanje cena" pri rentiranju stanova
Da li je završen izveštaj tima za kontrolu bezbednosnog i finansijskog segmenta rada DKP Srbije?
- Očekujem da će do kraja godine biti dostavljen izveštaj nadležnima. Radi se polako i temeljno zato što je reč o dve veoma bitne stavke u radu svih diplomatskih institucija Srbije u inostranstvu: pitanjima bezbednosti zaposlenih u DKP-u i bezbednosti tih objekata, a zatim i sprečavanju svih mogućih vrsta zloupotreba u radu diplomatsko-konzularne mreže. Činjenica da se već na početku ovaj tim suočio sa izvesnim sumnjama o malverzacijama u nekim ambasadama ukazuje da se dosta dugo niko nije ozbiljno bavio ovim pitanjem.
I do kog ste zaključka došli?
- Konkretno, uočeno je da je česta pojava tzv. pumpanja cena pri rentiranju stanova koji se neretko iznajmljuju u veoma skupim gradskim kvartovima, a primetno je i da se uzimaju veliki stanovi koji nadilaze realne potrebe stanovanja porodica naših diplomata. Sve su to stvari koje ćemo kontrolisati u cilju racionalnog raspolaganja budžetom naše diplomatije. Imajte u vidu da postoji otpor kontrolisanju ovih rashoda i da meni kao zameniku ministra određeni službenici svakako gledaju da preusmere pažnju na neke druge teme i opstruiraju nadzor kako ne bih narušio neke ustaljene procedure. No, greše ako misle da sam se prihvatio ovog mesta da bih probleme gurao pod tepih. Moja zaduženja su jasna i moj cilj je da stvari postavimo na svoja mesta i da se poštuju pravila i hijerarhija.
Pretpostavljamo da će izveštaj biti tajan?
- U pitanju je svakako poverljiv materijal, ali aktivnosti koje su sprovedene po mojim uputstvima zapravo nisu nikakva novina. To je uobičajena praksa u svim zemljama koje drže do sebe i svog integriteta. Nažalost, od 2000. godine te aktivnosti su se svele više na "protokolarne istrage", nego na utvrđivanje tačnih činjenica na terenu i u punom kapacitetu organa za nadzor i sankcionisanje grešaka u radu naših ambasada i konzulata.
Pročitajte još:
* Šta se zaista dešava u Makedoniji: Priština, preko Skoplja, hoće u Unesko?
* Evo kako su zapadni mediji videli povlačenje srpskih diplomata iz Makedonije
Iskrenošću do dobrosusedskih odnosa
Sve je iznenadilo povlačenje kompletne ambasade Srbije iz Makedonije?
- I predsednik Vučić i ministar Dačić su objasnili suštinu takvog poteza, a to je bilo reagovanje na ofanzivno obaveštajno delovanje prema našoj zemlji. Srbija na svaki način želi da ostvari najbolje dobrosusedske odnose sa svim zemljama u regionu i istinski doprinese stabilnosti cele regije, pa u najmanju ruku očekuje isti odnos i kada je reč o našim državnim i nacionalnim interesima. Pokazali smo da ćemo reagovati svaki put kad su ugroženi naši državni ili nacionalni interesi.
Analitičari tvrde da je povlačenje "stafa" bio ishitren potez?
- Povlačenje osoblja ambasade je u tom trenutku bio jedini adekvatan i efektivan odgovor, reakcija Srbije i tako ga treba i tumačiti. Od svega ne treba praviti spektakl, ali ni famu kako pokušavaju razni analitičari za sve i svašta.
Navodno iza svega stoji namera Makedonije da glasa za članstvo Kosova u Unesku?
- Dobrosusedski odnosi podrazumevaju iskrenost obe strane. Pitam vas šta bi se dogodilo da Srbija primeni iste aršine kao Makedonija stavom da će o Kosovu u Unesku glasati kao većina članica EU. Za razliku od mnogih članica EU na koje se Makedonci pozivaju, Srbija je njihovu zemlju priznala pod ustavnim imenom čime smo uvredili Grke koji osporavaju to ime. Šta bi se dogodilo da i mi ispoštujemo "odluku većine zemalja EU" u slučaju imena Makedonije?
