Srpski se uči i pesmom
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u organizaciji Ministarstva prosvete okupili su se profesori srpskog jezika koji svoju prosvetiteljsku misiju obavljaju u dijaspori.
Oni koji organizuju dopunsku nastavu srpskog jezika za decu koja žele da ostanu u dodiru sa maternjim jezikom došli su kako bi na seminaru razmenili iskustva. Ali, i usavršili metode kojima će mališanima približiti naš jezik i tradiciju.
Čuvari kulture
Oko pedesetak profesora iz matice i dijaspore, odnosno iz više od deset zemalja, predstavili su svoje ideje kolegama. Mališani u Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj, Italiji, Južnoafričkoj Republici i mnogim drugim zemljama imaju priliku da putem dopunske ostanu u kontaktu sa zemljom iz koje su potekli njihovi preci.
Snežana Miletić, profesorka dopunske nastave srpskog jezika i književnosti iz Francuske, trudi se da svakog dana radi na osmišljavanju novih načina kojima će motivisati mališane u rasejanju da zavole srpsku tradiciju i jezik.
- Sa još nekoliko kolega bijem bitku za očuvanje srpstva u Francuskoj. Ovaj seminar je divno mesto da se mi nastavnici okupimo, razmenimo iskustva kako da motivišemo decu koja su slabi ili nikakvi govornici srpskog jezika. Nas ima troje redovnih nastavnika, i nekoliko honorarnih kolega, a svi zajedno radimo sa našom decom u Francuskoj. Mi smo jedan tim koji je raširio krila i čuvamo srpsku kulturu - kaže Snežana.
Putevima baka i deka
Jovanović ističe da ima trenutno 115 đaka u sedam različitih škola i da Švajcarska rado ustupa učionice za ovakve aktivnosti.
- Ocene iz dopunske nastave ulaze im i u prosek svih ostalih ocena. Želimo da mališanima na različite načine prikažemo našu zemlju, da osećaju pripadnost zemlji svojih roditelja, baka, deka... Rado organizujemo predstave i različite kulturne sadržaje koji ih povezuju sa maticom - ispričao je Jovanović.
Deci nije lako
Ona ističe da u Francuskoj preko 500 đaka uči srpski jezik u dopunskoj nastavi što smatra velikim uspehom.
- Mališanima nije lako. Osim što se bore sa prilično teškim francuskim jezikom, trude se da nauče i srpski. Mi uspevamo da ih motivišemo igrajući se sa njima, organizujući ekskurzije, družimo se... Kada izađu iz učionice uvide koliko je lepo pevati srpski, pričati srpski, igrati srpski, pisati i čitati srpski - zaključuje Miletićeva.
Miško Jovanović, iz Ciriha, već godinama srpsku decu podučava njihovom maternjem jeziku.
- U Švajcarskoj imamo 17 nastavnika. Cilj nam je da deci približimo Srbiju, da zavole svoj jezik i tradiciju. Za to je potrebno sprovoditi različite metode. Neka deca dođu na dopunsku nastavu i perfektno govore srpski jezik, a ima ih koja ne znaju ni reč. Tada je različit i cilj i način podučavanja - kaže za "Vesti" Jovanović.
I sarma čuva nasleđe
Jelena Stojiljković, profesorka srpskog jezika u Farmaceutsko - fiziotarapeutskoj školi u Beogradu, sarađuje sa koleginicom Biljanom Petrović koja drži dopunsku nastavu u Štutgartu. One su organizovale partnerski projekat s ciljem povezivanja matice i rasejanja.
- Postavilo se pitanje koje su reči koje čuvaju kulturno nasleđe. Odgovore su davala deca iz Srbije i Štutgarta. Dobili smo različite odgovore. Ipak, sarma je nešto što svi smatraju rečju koja čuva nasleđe, isto kao i rakija - rekla je Jelena Stojiljković.
Ona je istakla da je osnovni cilj bio sačuvati srpski jezik, kako se ne bi zaboravio identitet. U projektu su učestovali i roditelji, a upriličeno je i druženja dece iz Srbije i Nemačke.