Dokad da matica bude maćeha?
Ni arapske, ni nemačke, ni ruske, već samo na jedne devizne prihode sa sigurnošću srpski ministar finansija može da računa - na one koje stižu svake godine kroz doznake dijaspore. One samo u prvoj polovini ove godine iznose 1,27 milijardi evra, više nego što će u najoptimističnijom verziji iznositi zbirno sve strane investicije za 2014., o čemu su "Vesti" pisale u jučerašnjem broju.
I dok naši državljani s pečalbom u inostranstvu očekuju samo poštovanje i ravnopravan odnos državne uprave prema njima, svaka nova vlast im priredi neprijatna iznenađenja i to - geometrijskom progresijom. Nova Vlada Srbije ukinula je Kancelariju za dijasporu, nema novca za dopunske škole, maltretiraju se na graničnim prelazima kada dolaze kući u vreme praznika i na odmor, neprestane mahinacije oko humanitarne pomoći čak i u slučaju poslednjih konvoja za poplavljena područja, birokratska iživljavanja na šalterima samo su neke od stavki na podužoj listi zamerki koje dijaspora ispostavlja vlastima u Beogradu. Nema, međutim, ko da ih čuje i razume. Ovoga puta i bukvalno, jer iako je početkom avgusta prošlo sto dana nove vlade, još uvek nije uspostavljena Uprava za dijasporu pri Ministarstvu inostranih poslova.
Neverni TomaMilisav Aleksić primećuje da sadašnji predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ne iskazuju ni onu protokolarnu pažnju prema sunarodnicima prilikom poseta evropskim državama u kojima je brojna srpska dijaspora. |
- Dok je Ivica Dačić bio na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije dijaspora je u tom resoru, ali i na nivou Vlade Srbije, bila više uvažavana nego danas. Brže se dolazilo do ličnih dokumenata, bila nam je olakšana procedura prilikom ulaska u Srbiju. Sticao se utisak da smo poštovani i u tretmanu kod državne administracije ravnopravni sa sunarodnicima koji žive u Srbiji. Sada je opet po starom. U kancelarijama lokalne samouprave šetaju nas od šaltera do šaltera, zaviruje nam se u novčanike i detaljno pretresa gepek počev od graničnog prelaza - žali se Milisav Aleksić iz Pariza, delegat Skupštine dijaspore.
Od svih institucija koje bi trebalo da se bave problemima dijaspore slovo je spalo samo na skupštinski Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, a njegov čelni čovek Janko Veselinović pokazuje još veću kritičnost prema izvršnoj vlasti.
- Ovu vlast baš briga za dijasporu, a upravo je dijaspora spasila Srbiju od bankrota, jer drugih investicija nije bilo. Jedini novac koji je ušao u zemlju je onaj koji šalju i donose naši ljudi iz inostranstva. Oni zauzvrat za neke obične dokumente danima čekaju na šalterima, na graničnim prelazima s porodicom provode po pet-šest sati u kolima, jer se matična država nije potrudila da im obezbedi da u vreme kada dolaze, a zna se kada je to, bude ubrzana procedura prelaska granice.
Ignorišu i srpsku pamet- Zašto ne bi naš univerzitet pozvao, na primer, Jasminu Vujić, koja je bila prva žena dekan katedre za nuklearni inženjering na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju - pita Mila Alečković, navodeći jedino pozitivan primer Vojnomedicinske akademije koja je svojevremeno pozvala poznatog i uvaženog akademika iz Hamburga Stojanku Aleksić. |
Sve u svemu, smatra Veselinović, dijaspora i Srbi u regionu u sadašnjim vlastima nemaju partnera.
- Ni za savete gde bi mogao da se ulaže novac koji stiže kroz doznake, da ne bi išao samo u potrošnju, ni za ključne probleme koji postoje u očuvanju jezika, kulture i nacionalnog identiteta - dodaje Veselinović za "Vesti".
I poznata naučnica Stojanka Aleksić, inače inostrani član SANU, upozorava da u Srbiji nadležni kao da nisu svesni da je gubitak jezika ujedno i gubitak jednog naroda.
- Dopunske škole na srpskom jeziku se gase jedna za drugom po dijaspori, a vlast u Srbiji ništa ne čini da ih održi, obnovi, unapredi i uveća - komentariše za "Vesti" penzionisani profesor Univerziteta u Hamburgu.
Da se država ponaša kao da joj nisu potrebni ni stručnost, ni usluge sunarodnika od naučnog ugleda stečenog u belom svetu, svedoči i Mila Alečković, profesor kliničke psihologije.
Dr Aleksić: Nebriga o mladom naraštajuDr Stojanka Aleksić iz Hamburga, inostrani član SANU, kaže da se državne ustanove zadužene za dijasporu ne bave rešavanjem konkrektnih problema sa kojima se u inostranstvu suočavaju državljani Srbije. |
Ona podseća da skoro nijedan fakultet, nijedan institut više ne zove nijednog Srbina koji je zvučno ime na nekom svetskom univerzitetu, od Sorbone, Oksforda do Berklija, Lomonosova i Harvarda.
- Samo je Vojnomedicinska akademija zvala naše lekare iz sveta. Tako je, na primer, na VMA gostovala dr Stojanka Aleksić, akademik iz Hamburga - podseća Alečković u izjavi za "Politiku".
Još se čeka na imenovanje
Uprava za dijasporu, koja treba da deluje pri Ministarstvu spoljnih poslova, do danas nije zaživela. Mada je prošlo četiri meseca od formiranja aktuelnog saziva Vlade Srbije, kada je na papiru osnovana i Uprava umesto ugašene Kancelarije za dijasporu, čelni čovek još nije postavljen. Kao favoriti pominju se savetnik predsednika Srbije Oliver Antić i Vukman Krivokuća nekadašnji pomoćnik ministra a potom pomoćnik direktora Kancelarije za dijasporu. U međuvremenu bivša direktorka Kancelarije Slavka Drašković je i dalje rukovodilac činovnicima iz bivše Kancelarije, koji nemaju ni radne zadatke ni pojedinačna rešenja o tome šta su im konkretni poslovi.
- Hoćemo da radimo, a ne da narodne pare iz budžeta, odakle primamo plate, dobijamo za nerad, ali ova pat pozicija nije do nas. Dolazimo na posao kao vatrogasci, svaki radni dan nam prođe u čekanju. Osim opšteg rešenja da je 27 zaposlenih iz bivše Kancelarije za dijasporu preuzelo Ministarstvo spoljnih poslova, mi i dalje ne znamo šta su čije radne obaveze - kaže jedan od zaposlenih u nekadašnjoj Kancelariji za dijasporu.
Prvo Ministarstvo za Srbe izvan Srbije obrazovano je 1992. godine. Od 2004. ovom problematikom se bavilo Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, da bi u prošloj, takođe naprednjačkoj vladi, bilo svedeno na istoimenu Kancelariju, a u novom sazivu na Upravu, što je do sada najniži institucioni nivo saradnje sa dijasporom.
